Glasnik Advokatske komore Vojvodine kao stručni časopis pokrenula je 1. juna 1928. godine Advokatska komora u Novom Sadu, danas Advokatska komora Vojvodine. On je jedan od najstarijih pravnih časopisa ne samo u Srbiji, već i na području bivše Jugoslavije, koji izlazi kontinuirano. Od 1981. godine Glasnik je definisan kao časopis za pravnu teoriju i praksu. U prvoj polovini 1996. godine ustanovio je kriterijume koji važe za rang naučnih publikacija, a od 2004. godine ima status naučnog časopisa, prema kriterijumima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Časopis objavljuje izvorne naučne članke, rasprave, pravne eseje, oglede iz istorije prava, prikaze knjiga, tekstove koji se odnose na pravnu praksu i saopštenja iz rada Advokatske komore Vojvodine. U Glasniku radove objavljuju pre svega naučnici pravnog profila, profesori i asistenti sa pravnih fakulteta, ali i advokati i sudije, kao i drugi pravni stručnjaci, ali i stručnjaci čiji rad se vezuje za pravo. Časopis izlazi tromesečno.
AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2026
Autori:
Milena Mrvić
Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru
Lejla Hubić Nurković
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru
SAŽETAK: Krivična dela protiv životne sredine, kao posebna grupa krivičnih dela propisana su u glavi XXIV Krivičnog zakonika Republike Srbije i predstavljaju specifičnu grupu inkriminacije koja se reflektuje na savremene izazove očuvanja prirodnih resursa i zdravlja ljudi, jer narušavaju ekološku ravnotežu, ugrožavaju zdravlje ljudi i prouzrokuju trajne posledice po prirodne resurse. Njihova posebnost ogleda se u tome što posledice najčešće nisu ograničene na pojedinca ili trenutak izvršenja, već zadiru u širu zajednicu , javni interes i buduće generacije. Odmeravanje kazne za ova krivična dela treba da podrazumeva drugačiji pristup u poređenju sa klasičnim krivičnim delima, odnosno kod ove vrste krivičnih dela potrebno je prilikom odmeravanja kazne posebno ceniti obim i težinu nastale ili potencijalne štete po životnu sredinu, trajanje i nepopravljivost posledica, stepen ugroženosti zdravlja ljudi, motiv i korist učinioca, a naročito postupanje okrivljenog nakon izvršenja krivičnog dela (sanacija , naknada štete, saradnja sa nadležnim organima). U radu se razmatraju normativni okviri Republike Srbije i Evropske unije, analiziraju posebne okolnosti koje se javljaju u procesu odmeravanja kazne, daje se osvrt na javnotužilačku i sudsku praksu domaćih sudova, kao i na standarde razvijene u presudama Evropskog suda za ljudska prava. Posebna pažnja posvećena je težnji Republike Srbije da svoje zakonodavstvo i praksu uskladi s evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Cilj rada jeste da pokaže specifičnosti ekoloških krivičnih dela koja zahtevaju diferenciran, stroži i remedijalan pristup odmeravanju kazni, koji treba da bude proporcionalan, odvraćajući i usmeren na prevenciju budućih povreda, a sve iz razloga kako bi se obezbedila efikasna zaštita životne sredine i ostvarili ciljevi generalne i specijalne prevencije.
Ključne reči: životna sredina, prirodni resursi, kazna
Autori:
Prof. dr Božidar Banović
Fakultet bezbednosti, Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Aleksanda Ilić
Fakultet bezbednosti, Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Standardi zaštite i unapređenja životne sredine su u očiglednom i dubokom neskladu sa realnim stanjem. Životna sredina se svakodnevno i kontinuirano ugrožava i oštećuje mnogobrojnim i različitim individualnim i kolektivnim aktivnostima. Mnoge od ovih aktivnosti vremenom su zabranjene i sankcionisane različitim vrstama propisa, dok su pojedine, prepoznate kao izrazito društveno opasne i sankcionisane krivičnim zakonodavstvom. Ekološki kriminalitet obuhvata širok spektar nelegalnih aktivnosti i štetnih posledica, usled čega ne postoji njegova univerzalno prihvaćena definicija. Pored direktnih i indirektnih štetnih posledica po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, pojedini oblici ekološkog kriminaliteta usmereni su na sticanje koristi. Ujedinjene nacije su ekološki kriminalitet izdvojile kao ključni činilac koji pogoršava takozvanu „trostruku planetarnu krizu“ – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje. Оrganizovane kriminalne grupe i mreže percipiraju ekološka krivična dela kao priliku za visok profit uz relativno nizak rizik, što im omogućava da finansiraju druge ilegalne četvrta najunosnija kriminalna aktivnost na svetu, odmah nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem. Еfikasno suzbijanje ekoloških krivičnih dela u mnogim državama ni danas ne spada u prioritete. U uvodnom delu ovog rada daju se pojmovna određenja ekološkog i organizovanog kriminaliteta, a zatim ćemo se fokusirati na ključne oblasti. Pored toga, biće razmotrena operativna metodologija kriminalnih mreža, s posebnim naglaskom na korupciju i pranje novca kao ključne faktore koji doprinose konvergenciji, ali i na ulogu korporacija i državnih organa u tim mehanizmima. Na kraju rada biće dat kratak kritički osvrt na dinamiku i stanje ekološkog kriminaliteta u Srbiji.
Ključne reči: ekološki kriminalitet, organizovani kriminalitet, kriminalne mreže, konvergencija organizovanog i ekološkog kriminaliteta, korupcija, pranje novca
Autor:
Dr Mladen Jeličić
Viši sud u Šapcu
SAŽETAK: Autor u radu razmatra Direktivu EU 2024 /1203 o ekološkom kriminalitetu kojom se, između ostalog, državama članicama preporučuje uspostavljanje posebnog fonda koji bi trebalo da ima dvostruku funkciju. Pre svega, njegova funkcija je preventivna jer bi se sredstva koristila za unapređivanje mera zaštite životne sredine i za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv životne sredine. Sanaciona funkcija ovog fonda ispoljavala bi se kroz korišćenje sredstava iz fonda za saniranje posledica nastalih izvršenjem krivičnih dela protiv životne sredine. Autor u uvodu ukazuje na značaj zaštite životne sredine i malignost ekoloških krivičnih dela. Potom je u kratkim crtama ukazano na svrhu i standarde pomenute Direktive kao i na pojedina rešenja iz Zakona o zaštiti životne sredine koja su značajna za temu rada. Autor analizira svrsishodnost uspostavljanja posebnog fonda i zakonodavni okvir u Republici Srbiji koji bi omogućavao realizaciju ovog projekta. Ukazuje se na moguće načine finansiranja navedenog fonda analizom preporuka iz Direktive koje se tiču dodatnih sankcija i mera koje se mogu nametnuti izvršiocima i oduzimanja finansijske (imovinske) dobiti ostvarene izvršenjem krivičnog dela. Uzeti su u obzir i ostali mogući načini finansiranja fonda kao i kriterijumi za korišćenje tih sredstava. Zaključak autora je da uspostavljanje posebnog fonda za zaštitu životne sredine i saniranje posledica krivičnih dela protiv životne sredine može imati značajne pozitivne efekte pre svega u preventivnom aspektu, putem implementacije efikasnijih mera zaštite životne sredine što treba da bude prevashodni cilj, ali i u sanacionom aspektu, kroz saniranje posledica nastalih izvršenjem pomenutih krivičnih dela.
Ključne reči: Direktiva EU 2024/1203, životna sredina, ekološka krivična dela, poseban fond
Autori:
Dr Mladen M. Milošević
Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
Dr Jovana M. Banović
Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
SAŽETAK: Zdravoj životnoj sredini se posvećuje kontinuirana pažnja u gotovo svim oblicima ljudskog delovanja: od građanskog aktivizma, preko različitih strategija razvoja, do pravne regulative i sankcionisanja povreda prava na zdravu vodu, vazduh, zemljište, floru i faunu. Krivičnopravna zaštita u tome predstavlja važan segment, počev od „klasičnih“ ekoloških povreda i ugrožavanja poput zagađenja, pa do onih koje ekološki kriminal podižu na „viši nivo“ i čine ga profitabilnim. Jedan od razloga koji doprinosi tome je neefikasnost mehanizama krivičnog pravosuđa, ali i nedelotvornost kazni onde gde su primenjene. To je i bio jedan od motiva za donošenje Direktive 2024/1203 o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava. Pored toga, neka od ključnih pitanja krivičnopravne doktrine se gotovo paradigmatski mogu uočiti upravo na primeru ekoloških krivičnih dela. Tu prvenstveno mislimo na određene dileme materijalnopravnog karaktera koje se tiču subjektivnih elemenata ovih krivičnih dela; potom na koncept odgovornosti pravnih lica za krivična dela koji svoj potencijal može ostvariti upravo u domenu ekoloških delikata; ali i na granice i opravdanost krivičnopravne reakcije u ovom polju, osobito kada je u pitanju odnos sa drugim merama poput upravnih, građanskih i drugih kaznenopravnih. Pomenuta Direktiva i međunarodni izvori mahom operišu pojmovima namere i krajnje nepažnje kao subjektivnim komponentama krivičnih dela. To je dominanta karakteristika anglosaksonske pravne tradicije čija je struktura opšteg pojma krivičnog dela unekoliko drugačija nego evrokontinentalna. Ipak, subjektivni element se izdvaja kao poseban, bilo kroz tzv. mens rea segment, bilo kroz pojam krivice. Grubo govoreći, namera i krajnja nepažnja, koje kao subjektivne oblike predviđa Direktiva, bi predstavljali pandan domaćem umišljaju i nehatu. No, pretpostavka je da se oni podudaraju tek u pojedinim aspektima i da nije opravdano izjednačiti ih olako. Međutim, Direktiva sadrži odredbu koja upućuje i na tumačenje ovih elemenata prema pravilima nacionalnog prava, što, sa nekim specifičnostima, ipak relativizuje ovu hipotezu. Prema tome, fokus rada će biti na analizi ovih subjektivnih elemenata na temeljima ekoloških krivičnih dela i značenja termina propisanih Direktivom 2024/1203. Pored toga, nastojaćemo da sagledamo mogućnosti implementacije ovih odredaba u domaće pravo, ali i ukažemo na kapacitete postojećih odredaba Krivičnog zakonika u ovoj oblasti. Nadalje, biće učinjen pokušaj formulisanja određenih praktičnih smernica za razumevanje i primenu normi o nameri i krajnjoj nepažnji u sledstvu njihovog efikasnijeg dokazivanja.
Ključne reči: ekološka krivična dela, namera, krajnja nepažnja, umišljaj, nehat, Direktiva 2024/1203, životna sredina
Autor:
Dr Veljko Turanjanin
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
SAŽETAK: Donošenjem Direktive (EU) 2024/1203 o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo, Evropska unija je postavila novi, jedinstven i sveobuhvatan standard u oblasti ekološkog krivičnog prava. Ovaj pravni instrument zamenjuje ranije direktive 2008/99/EZ i 2009/123/EZ. Jedna od ključnih novina jeste zahtev za multidisciplinarnim pristupom u prevenciji , otkrivanju, istrazi i procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine. Ekološki kriminal ima složenu, prekograničnu i često transnacionalnu dimenziju. Pored pravnih i krivičnoprocesnih instrumenata, neophodna je integracija znanja i resursa različitih disciplina: prava, kriminologije, ekologije, hemije, biologije, toksikologije, ekonomije i informacionih tehnologija. Direktivom se izričito naglašava obaveza država članica da obezbede dovoljno stručnog osoblja i finansijskih, tehničkih i tehnoloških resursa za borbu protiv ekološkog kriminala. Pored toga, Direktiva ističe značaj koordinacije i saradnje ne samo unutar jedne države (između različitih in stitucija), već i u nivou Evropske unije. Ukazuje se na ulogu Evrodžasta (Eurojust), Europola, Evropskog javnog tužilaštva i Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) u obezbeđivanju tehničke i operativne podrške. Takav pristup podrazumeva da se borba protiv ekološkog kriminala ne može svesti isključivo na krivično gonjenje, već zahteva integraciju preventivnih mera, administrativnih sankcija, civilnopravne odgovornosti i krivičnopravnih instrumenata u jedan celovit sistem. Multidisciplinarni pristup obuhvata i uče- šće javnosti i nevladinih organizacija. Član 15. Direktive obezbeđuje procesna prava za lica i udruženja koja štite životnu sredinu, čime se stvara prostor za doprinos građana i civilnog sektora u zaštiti javnog dobra. Direktivom se potvrđuje stav da savremeni ekološki kriminal nije moguće uspešno sankcionisati bez integracije znanja i saradnje različitih disciplina i aktera. Standard multidisciplinarnosti, predstavlja suštinski element evropskog krivičnopravnog sistema zaštite životne sredine i model koji će, u procesu harmonizacije , imati snažan uticaj i na zemlje kandidate za članstvo u EU.
Ključne reči: Direktiva (EU) 2024/1203, ekološki kriminal , multidisciplinarni pristup, krivično pravo, zaštita životne sredine, istraga i procesuiranje, Evropska unija
Autor:
Prof. dr Marina N. Simonović
Fakultet pravnih nauka, Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjoj Luci
SAŽETAK: U sistemu ekoloških krivičnih djela u Krivičnom zakoniku Republike Srpske predviđeno je više krivičnih djela protiv životne sredine, u osnovnom ili kvalifikovanom obliku ispoljavanja, sa kaznama za njihove učinioce. S obzirom na potrebu efikasne i kvalitetne krivičnopravne zaštite životne sredine u cjelini ili pojedinih njenih elemenata, potrebno je konstantno vršiti inoviranje postojećih zakonskih rješenja u cilju njihovog unapređenja, kako sa aspekata potrebe savremene politike suzbijanja kriminaliteta, tako još više zbog pojave novih i različitih oblika povrede ili ugrožavanja životne sredine. Tome doprinosi takođe i potreba za usklađivanjem nacionalnih krivičnopravnih sistema sa relevantnim međunarodnim standardima. Autor u ovom radu analizira nova rješenja sadržana u Direktivi Evropske unije o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava iz 2024. godine sa aspekta njihove implementacije u krivično zakonodavstvo Republike Srpske.
Ključne reči: životna sredina, ugrožavanje, krivično djelo, direktiva, Republika Srpska
Autor:
Doc. dr Ivan Đokić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Nedovoljno precizan normativni okvir uspostavljen Direktivom o ekološkom kriminalitetu iz 2008. godine (2008/99/EZ), kao i nezadovoljavajući i krajnje skromni efekti njene primene, uslovili su predlog da se regulativa u okviru Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine unapredi , što je za rezultat imalo usvajanje nove Direktive u oblasti krivičnopravne zaštite životne sredine 2024/1203. Direktiva donosi i čitav niz novih rešenja s ciljem uspe- šnije prekogranične saradnje, ali i koordinacije i saradnje među nadležnim telima unutar države članice. Ipak , revolucionarnu promenu predstavlja način na koji je Direktivom definisan odnos između krivičnog i upravnog prava. Za sva krivična dela predviđena novom Direktivom postavlja se zahtev da postupanje u konkretnom slučaju predstavlja protivpravan, nezakonit čin, s tim što se novom definicijom postupanje smatra protivpravnim ne samo kada ono predstavlja kršenje određenog prava Unije, već i onda kada se ono sprovodi na osnovu odluke nadležnog organa države članice, ukoliko je to odobrenje dobijeno prevarom, korupcijom, iznudom , prinudom ili ako se takvim odobrenjem očigledno krše relevantni materijalnopravni zahtevi. Ostalo je otvoreno pitanje na koji način će države članice u svoje nacionalno zakonodavstvo uneti pomenuti koncept, koji bez obzira na eventualnu kriminalnopolitičku snagu, predstavlja ozbiljnu opasnost po načelo zakonitosti, koje zahteva da uslovi za krivičnu odgovornost budu precizno i jasno određeni. Povrh toga , čini se da „gvozdeni zakon“ shodno kome krivično pravo ne sme da sankcioniše ono što neko drugo pravno područje izričito dozvoljava, izgleda da više nema nikakvu vrednost.
Ključne reči: životna sredina, ekološki kriminalitet, Evropska unija, direktiva
Autor:
Dr Natalija Lukić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Rad analizira deo odredbi Direktive EU 2024/1203 o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine koji se odnosi na krivične i druge sankcije i mere. Za razliku od prethodne Direktive 2008/99/EZ, koja je samo navodila da krivične sankcije treba da budu efikasne,proporcionalne i odvraćajuće, nova Direktiva detaljnije reguliše tu materiju. Autorka u prvom delu rada ukazuje na najvažnije novine Direktive i daje pregled krivičnih i drugih sankcija i mera za fizička i pravna lica. Drugi deo rada posvećen je pitanju efikasnosti krivičnih sankcija u odnosu na ekološki kriminalitet, a posebno se analiziraju prednosti i nedostaci krivičnih sankcija prema pravnim licima. U trećem delu rada dat je osvrt na potencijalni značaj Direktive 2024/1203 za srpsko krivično zakonodavstvo.
Ključne reči: Direktiva 2024/1203, krivična dela, životna sredina, krivične sankcije, mere
Autori:
Dr Gordana Lažetić
Pravni fakultet „Justinijan I“, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“ Skopje, Severna Makedonija
Dr Elena Mujoska-Trpevska
Pravni Fakultet Univerziteta „Goce Delčev“ u Štipu, Severna Makedonija
SAŽETAK: U radu se analizira uloga alternativnih i dopunskih krivičnopravnih mera prema Direktivi (EU) 2024 /1203 o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo. U središtu analize su mere koje prevazilaze kaznu zatvora i novčanu kaznu, posebno obnova oštećene životne sredine, naknada štete kada je šteta nepovratna, isključenje iz javnog finansiranja, oduzimanje dozvola i ovlašćenja, kao i javno objavljivanje presude. Rad razmatra pristup Direktive fizičkim i prav nim licima, prikazuje odabrane uporednopravne primere, i sagledava relevantna rešenja u pravu Severne Makedonije. Zaključuje se da su restorativne i preventivne mere neophodne za efikasan odgovor na ekološki kriminalitet, jer osnovne kazne same po sebi ne mogu otkloniti štetu u životnoj sredini niti sprečiti buduća krivična dela.
Ključne reči: zaštita životne sredine, ekološko krivično pravo, alternativne i dopunske mere, restorativne mere, sudska zaštita, dobre prakse
Broj 4/2025
Autor:
Dr Stojana Petrović
Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
SAŽETAK: U oba posmatrana entiteta Bosne i Hercegovine – Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine postoje područja na kojima je postojeća evidencija nepokretnosti uništena ili je oštećena, a izvjesno je da će biti sproveden postupak njenog obnavljanja. Budući da je proces ustrojavanja evidencije nepokretnosti dugotrajan, zakonodavci predviđaju posebna procesna pravila kada se takva nepokretnost predloži kao predmet prinudnog izvršenja. Zakonodavci na taj način pokušavaju da tražiocima izvršenja nadomjeste još uvijek prisutno neuredno vođenje javnih registara, odnosno njihovo nepostojanje na pojedinim područjima i da im omoguće sprovođenje prinudnog sudskog namirenja i na ovakvim nepokretnostima. Ovo, naročito u situaciji kada izvršenik nema drugi predmet izvršenja koji bi tražilac izvršenja mogao predložiti. Cilj istraživanja je normativno-dogmatska analiza domaćeg zakonodavnog modela izvršenja na nepokretnosti koja nije upisana u javni registar, jer je on uništen, ili oštećen. Iz analize domaće i uporedne procesne doktrine i dostupne aktuelne domaće sudske prakse proizlazi da posebna pravila postupka koja se u ovoj situaciji primjenjuju u oba entiteta Bosne i Hercegovine ne korespondiraju interesu tražioca izvršenja za efikasno namirenje na ovakvim nepokretnostima.
Ključne reči: izvršni postupak, nepokretnost, upis prava na nepokretnosti, katastar, zemljišna knjiga
Autor:
Marija Milojević
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
SAŽETAK: Rad se bavi analizom pojma krivičnoprocesnog subjekta kroz teorijski, normativni i komparativni okvir, s posebnim osvrtom na položaj oštećenog i žrtve krivičnog dela u krivičnom postupku. Polazi se od tradicionalnog shvatanja po kojem su krivičnoprocesni subjekti nosioci određenih procesnih funkcija – suđenja, optuženja i odbrane – i deli ih na glavne i sporedne subjekte. U tom kontekstu, oštećeni se određuje kao sporedni krivičnoprocesni subjekat, ali sa kompleksnim procesnim statusom jer može istovremeno vršiti više funkcija (npr. funkciju svedočenja, pokretanja gonjenja ili isticanja imovinskopravnog zahteva). Posebna pažnja posvećena je razgraničenju pojmova oštećeni i žrtva krivičnog dela u domaćem zakonodavstvu i međunarodnim dokumentima, naročito u Direktivi 2012/29/EU i Deklaraciji UN iz 1985. godine. Analizom se ukazuje da pojam žrtve obuhvata širi spektar prava, uključujući vanprocesnu zaštitu, podršku i pomoć, čime se prevazilazi tradicionalni procesni okvir oštećenog. Zaključuje se da bi harmonizacija domaćeg prava sa međunarodnim standardima zahtevala normativno priznavanje žrtve kao posebnog procesnog subjekta ili proširenje postojećeg pojma oštećenog, uz istovremeno očuvanje adverzijalnog tipa krivičnog postupka i dosledno obezbeđivanje zaštite žrtvama i van njegovih granica.
Ključne reči: krivičnoprocesna funkcija, sporedni krivičnoprocesni subjekat, oštećeni, žrtva krivičnog dela, trodimenzionalni model, međunarodni standardi
Autor:
Miodraga Tošić
Osnovi sud u Sokocu, Bosna i Hercegovina
SAŽETAK: U praksi je neophodno praviti razliku između otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada i otkaza zbog neposedovanja znanja i sposobnosti za obavljanje određenog posla, budući da su u pitanju dva otkazna razloga, dok pravne praznine i nedostatak sudske prakse otežavaju delotvorno ostvarivanje prava na zaštitu od neopravdanog otkaza. U tom smislu, autorka polazi od postavke da pravna određenost i objektivizacija normativa rada doprinose sprečavanju zloupotrebe prava na otkaz, da uvođenje zakonske obaveze utvrđivanja kriterijuma i nadležnosti za ocenjivanje znanja i sposobnosti zaposlenih doprinosi većoj pravnoj sigurnosti u oblasti zaštite od neopravdanog otkaza, dok složeniji otkazni postupak može imati značajnu ulogu u prevenciji nastanka radnih sporova. Takođe, u članku je zaključeno da važeća zakonodavna rešenja s pravom trpe značajnu kritiku, jer ne mogu biti ista za sve otkazne razloge, te da reintegracija, kao pravna posledica nezakonitog otkaza, kod ovog otkaznog razloga nema praktičnog značaja.
Ključne reči: prestanak radnog odnosa, neostvarivanje rezultata rada, neposedovanje znanja i sposobnosti, reintegracija
Autor:
Andrijana Ristić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Razvoj tehnologije i ubrzane promene u svetu rada dovele su do pojave novih, specifičnih formi rada koje su viđene kao odgovor na izmenjene potrebe poslodavaca i radnika uslovljene ovim okolnostima. Međutim, osobenosti i pravna neuređenost ovih formi rada u većini država širom sveta, dovela je do toga da radnici koji su u njih uključeni u velikoj meri ostaju „nevidljivi” za pravne sisteme, usled čega im nije garantovan ni minimalni nivo radnih i socijalnih prava koji bi morao biti dostupan svim radno angažovanim pojedincima. Takvo stanje predstavlja ozbiljan rizik za uživanje prava na dostojanstven rad i stvara povoljan ambijent za pojavu radne eksploatacije. Navedene okolnosti, u svetlu porasta značaja novih formi rada, predstavljaju ključne razloge koji su autorku podstakli da se opredeli za ovu temu. U tom smislu, u radu će biti analizirana povezanost novih formi rada i radnopravnog položaja radnika koji se u njima nalaze, sa povećanim rizikom od radne eksploatacije. Na samom kraju, autorka će pokušati da na sumaran način ukaže na potrebu preispitivanja postojećih granica radnopravne zaštite u svetlu novih formi rada, kao i na pravna rešenja za koja smatra da mogu doprineti prevazilaženju identifikovanih problema u ovom kontekstu.
Ključne reči: nove forme rada, rad zasnovan na korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, online rad, radna eksploatacija, dostojanstven rad
Autor:
Natalija Nedeljković
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
SAŽETAK: Evropski sud za ljudska prava dosledno sagledava pravo na saznanje biološkog porekla kao sastavni element prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i međunarodno priznatog prava deteta na identitet. Države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda imaju pozitivnu obavezu da obezbede uspostavljanje pravične ravnoteže između prava deteta da sazna svoje poreklo, s jedne strane, i prava pretpostavljenog roditelja na poštovanje privatnog života / telesnog integriteta ili prava postojećih zakonskih roditelja na očuvanje stabilnosti porodičnih odnosa, s druge strane. Stavovi koje u radu ispitujemo tiču se domašaja upotrebe DNK analize i njene dokazne snage, ali i širih pitanja od društveno-etičkog značaja – da li DNK analiza može ili sme da bude pravno obavezujuća, kakve su posledice nepodvrgavanja analizi, kao i da li pravni sistem nudi alternativu odbijanju. Cilj rada je da se, kroz teorijsku i empirijsku analizu prakse Evropskog suda za ljudska prava, izvrši sinteza najvažnijih standarda u ovoj oblasti. U radu su korišćene sledeće metode: normativno-dogmatski, uporednopravni, metod analize sadržaja, metod studije slučaja i namerno uzorkovanje.
Ključne reči: DNK analiza; medicinsko veštačenje; pravo na saznanje porekla; praksa Evropskog suda za ljudska prava; pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života; maternitetski i paternitetski sporovi
Autor:
Dejan Terzić
Apelacioni sud u Novom Sadu