Glasnik Advokatske komore Vojvodine kao stručni časopis pokrenula je 1. juna 1928. godine Advokatska komora u Novom Sadu, danas Advokatska komora Vojvodine. On je jedan od najstarijih pravnih časopisa ne samo u Srbiji, već i na području bivše Jugoslavije, koji izlazi kontinuirano. Od 1981. godine Glasnik je definisan kao časopis za pravnu teoriju i praksu. U prvoj polovini 1996. godine ustanovio je kriterijume koji važe za rang naučnih publikacija, a od 2004. godine ima status naučnog časopisa, prema kriterijumima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Časopis objavljuje izvorne naučne članke, rasprave, pravne eseje, oglede iz istorije prava, prikaze knjiga, tekstove koji se odnose na pravnu praksu i saopštenja iz rada Advokatske komore Vojvodine. U Glasniku radove objavljuju pre svega naučnici pravnog profila, profesori i asistenti sa pravnih fakulteta, ali i advokati i sudije, kao i drugi pravni stručnjaci, ali i stručnjaci čiji rad se vezuje za pravo. Časopis izlazi tromesečno.
AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 4/2025
Autor:
Dr Stojana Petrović
Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
SAŽETAK: U oba posmatrana entiteta Bosne i Hercegovine – Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine postoje područja na kojima je postojeća evidencija nepokretnosti uništena ili je oštećena, a izvjesno je da će biti sproveden postupak njenog obnavljanja. Budući da je proces ustrojavanja evidencije nepokretnosti dugotrajan, zakonodavci predviđaju posebna procesna pravila kada se takva nepokretnost predloži kao predmet prinudnog izvršenja. Zakonodavci na taj način pokušavaju da tražiocima izvršenja nadomjeste još uvijek prisutno neuredno vođenje javnih registara, odnosno njihovo nepostojanje na pojedinim područjima i da im omoguće sprovođenje prinudnog sudskog namirenja i na ovakvim nepokretnostima. Ovo, naročito u situaciji kada izvršenik nema drugi predmet izvršenja koji bi tražilac izvršenja mogao predložiti. Cilj istraživanja je normativno-dogmatska analiza domaćeg zakonodavnog modela izvršenja na nepokretnosti koja nije upisana u javni registar, jer je on uništen, ili oštećen. Iz analize domaće i uporedne procesne doktrine i dostupne aktuelne domaće sudske prakse proizlazi da posebna pravila postupka koja se u ovoj situaciji primjenjuju u oba entiteta Bosne i Hercegovine ne korespondiraju interesu tražioca izvršenja za efikasno namirenje na ovakvim nepokretnostima.
Ključne reči: izvršni postupak, nepokretnost, upis prava na nepokretnosti, katastar, zemljišna knjiga
Autor:
Marija Milojević
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
SAŽETAK: Rad se bavi analizom pojma krivičnoprocesnog subjekta kroz teorijski, normativni i komparativni okvir, s posebnim osvrtom na položaj oštećenog i žrtve krivičnog dela u krivičnom postupku. Polazi se od tradicionalnog shvatanja po kojem su krivičnoprocesni subjekti nosioci određenih procesnih funkcija – suđenja, optuženja i odbrane – i deli ih na glavne i sporedne subjekte. U tom kontekstu, oštećeni se određuje kao sporedni krivičnoprocesni subjekat, ali sa kompleksnim procesnim statusom jer može istovremeno vršiti više funkcija (npr. funkciju svedočenja, pokretanja gonjenja ili isticanja imovinskopravnog zahteva). Posebna pažnja posvećena je razgraničenju pojmova oštećeni i žrtva krivičnog dela u domaćem zakonodavstvu i međunarodnim dokumentima, naročito u Direktivi 2012/29/EU i Deklaraciji UN iz 1985. godine. Analizom se ukazuje da pojam žrtve obuhvata širi spektar prava, uključujući vanprocesnu zaštitu, podršku i pomoć, čime se prevazilazi tradicionalni procesni okvir oštećenog. Zaključuje se da bi harmonizacija domaćeg prava sa međunarodnim standardima zahtevala normativno priznavanje žrtve kao posebnog procesnog subjekta ili proširenje postojećeg pojma oštećenog, uz istovremeno očuvanje adverzijalnog tipa krivičnog postupka i dosledno obezbeđivanje zaštite žrtvama i van njegovih granica.
Ključne reči: krivičnoprocesna funkcija, sporedni krivičnoprocesni subjekat, oštećeni, žrtva krivičnog dela, trodimenzionalni model, međunarodni standardi
Autor:
Miodraga Tošić
Osnovi sud u Sokocu, Bosna i Hercegovina
SAŽETAK: U praksi je neophodno praviti razliku između otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada i otkaza zbog neposedovanja znanja i sposobnosti za obavljanje određenog posla, budući da su u pitanju dva otkazna razloga, dok pravne praznine i nedostatak sudske prakse otežavaju delotvorno ostvarivanje prava na zaštitu od neopravdanog otkaza. U tom smislu, autorka polazi od postavke da pravna određenost i objektivizacija normativa rada doprinose sprečavanju zloupotrebe prava na otkaz, da uvođenje zakonske obaveze utvrđivanja kriterijuma i nadležnosti za ocenjivanje znanja i sposobnosti zaposlenih doprinosi većoj pravnoj sigurnosti u oblasti zaštite od neopravdanog otkaza, dok složeniji otkazni postupak može imati značajnu ulogu u prevenciji nastanka radnih sporova. Takođe, u članku je zaključeno da važeća zakonodavna rešenja s pravom trpe značajnu kritiku, jer ne mogu biti ista za sve otkazne razloge, te da reintegracija, kao pravna posledica nezakonitog otkaza, kod ovog otkaznog razloga nema praktičnog značaja.
Ključne reči: prestanak radnog odnosa, neostvarivanje rezultata rada, neposedovanje znanja i sposobnosti, reintegracija
Autor:
Andrijana Ristić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Razvoj tehnologije i ubrzane promene u svetu rada dovele su do pojave novih, specifičnih formi rada koje su viđene kao odgovor na izmenjene potrebe poslodavaca i radnika uslovljene ovim okolnostima. Međutim, osobenosti i pravna neuređenost ovih formi rada u većini država širom sveta, dovela je do toga da radnici koji su u njih uključeni u velikoj meri ostaju „nevidljivi” za pravne sisteme, usled čega im nije garantovan ni minimalni nivo radnih i socijalnih prava koji bi morao biti dostupan svim radno angažovanim pojedincima. Takvo stanje predstavlja ozbiljan rizik za uživanje prava na dostojanstven rad i stvara povoljan ambijent za pojavu radne eksploatacije. Navedene okolnosti, u svetlu porasta značaja novih formi rada, predstavljaju ključne razloge koji su autorku podstakli da se opredeli za ovu temu. U tom smislu, u radu će biti analizirana povezanost novih formi rada i radnopravnog položaja radnika koji se u njima nalaze, sa povećanim rizikom od radne eksploatacije. Na samom kraju, autorka će pokušati da na sumaran način ukaže na potrebu preispitivanja postojećih granica radnopravne zaštite u svetlu novih formi rada, kao i na pravna rešenja za koja smatra da mogu doprineti prevazilaženju identifikovanih problema u ovom kontekstu.
Ključne reči: nove forme rada, rad zasnovan na korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, online rad, radna eksploatacija, dostojanstven rad
Autor:
Natalija Nedeljković
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
SAŽETAK: Evropski sud za ljudska prava dosledno sagledava pravo na saznanje biološkog porekla kao sastavni element prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i međunarodno priznatog prava deteta na identitet. Države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda imaju pozitivnu obavezu da obezbede uspostavljanje pravične ravnoteže između prava deteta da sazna svoje poreklo, s jedne strane, i prava pretpostavljenog roditelja na poštovanje privatnog života / telesnog integriteta ili prava postojećih zakonskih roditelja na očuvanje stabilnosti porodičnih odnosa, s druge strane. Stavovi koje u radu ispitujemo tiču se domašaja upotrebe DNK analize i njene dokazne snage, ali i širih pitanja od društveno-etičkog značaja – da li DNK analiza može ili sme da bude pravno obavezujuća, kakve su posledice nepodvrgavanja analizi, kao i da li pravni sistem nudi alternativu odbijanju. Cilj rada je da se, kroz teorijsku i empirijsku analizu prakse Evropskog suda za ljudska prava, izvrši sinteza najvažnijih standarda u ovoj oblasti. U radu su korišćene sledeće metode: normativno-dogmatski, uporednopravni, metod analize sadržaja, metod studije slučaja i namerno uzorkovanje.
Ključne reči: DNK analiza; medicinsko veštačenje; pravo na saznanje porekla; praksa Evropskog suda za ljudska prava; pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života; maternitetski i paternitetski sporovi
Autor:
Dejan Terzić
Apelacioni sud u Novom Sadu
SAŽETAK: U radu je iz ugla iskusnog praktičara dat sveobuhvatan prikaz odredaba domaćeg procesnog zakonodavstva o načinu utvrđivanja činjenica u krivičnom postupku, sa posebnim naglaskom na nezakonite dokaze, uz kritičku analizu određenih rešenja, kako iz aktuelnog propisa, tako i iz nacrta izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, ali i kroz aktuelnu sudsku praksu.
Ključne reči: krivični postupak, dokazi, nezakoniti dokazi
Broj 3/2025
Autori:
Dr Veljko Turanjanin
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Dr Mladen Jeliči
Prekršajni sud u Šapcu
SAŽETAK: Autori u radu analiziraju princip nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima kroz prizmu međunarodnih pravnih standarda u ovoj oblasti i stanja u Republici Srbiji. Nakon uvodnih napomena o značaju ovog pitanja, autoriu su ukazali na međunarodni pravni okvir koji prati pomenuti princip , ali i na primere iz uporednog prava i odluke Evropskog suda za ljudska prava. S obzirom na to da primena ovog principa u praksi podrazumeva prethodnu identifikaciju žrtve trgovine ljudima, analiziran je ovaj postupak u Republici Srbiji. Posebno je ukazano na ingerencije Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji je jedini državni organ nadležan za sprovođenje pomenutog postupka. Potom , autori su razmotrili navedeno pitanje iz ugla trećeg izveštaja GRETA, a ukazano je i na trenutne korake koje preduzima Srbija u pravcu ispunjavanja međunarodnih obaveza, pa su sumarno analizirane odredbe Nacrta Zakona o suzbijanju i sprečavanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u pogledu principa nekažnjavanja. Zaključak autora je da implementacija principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u pozitivnopravni sistem Republike Srbije , a u skladu sa međunarodnim standardima, treba da bude praćena i odgovarajućim izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o prekršajima.
Ključne reči: trgovina ljudima, žrtva, nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima, krivični postupak, prekršajni postupak
Autor:
Dr Milana Pisarić
Pravni fakultet Univeziteta u Novom Sadu
SAŽETAK: Otkrivanje poreskih krivičnih dela u Srbiji u nadležnosti je Poreske uprave, a ove poslove obavlja Poreska policija. Njeno postupanje funkcionalno je povezano s poreskom kontrolom, koju sprovode poreski inspektori, budući da se tokom utvrđivanja činjenica u tom postupku može doći do saznanja da postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično delo, nakon čega se „aktivira“ uloga Poreske policije, koja postupa u predistražnom postupku kao organ unutrašnjih poslova. Poreski inspektori i inspektori Poreske policije ovlašćeni su da preduzimaju određene mere i radnje kojima se prikupljaju obaveštenja i dokazi koji mogu biti od značaja za krivični postupak za poreska krivična dela. Postavlja se pitanje da li su njihova ovlašćenja adekvatna za efikasno otkrivanje poreskih krivičnih dela i učinilaca. Da bi se pronašao odgovor na to pitanje, u radu je analiziran pravni okvir postupanja Poreske uprave, od značaja za suzbijanje ovog oblika finansijskog kriminala. Rezultati sveobuhvatne analize jasno ukazuju na potrebu za unapređenjemdomaćeg pravnog okvira, a u radu su dati određeni predlozi de lege ferenda za legislativnu intervenciju.
Ključne reči: poreska krivična dela, Poreska uprava, poreska kontrola, Poreska policija
Autor:
Petra Stanojević
Institut društvenih nauka, Beograd
SAŽETAK: Ustav RS predviđa pravo na zdravu životnu sredinu , dok Zakon o obligacionim odnosima ostavlja mogućnost naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. Rad analizira da li se pravo na zdravu životnu sredinu smatra pra- vom ličnosti, u čemu se sastoji njegova povreda i da li je tužba za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava najpovoljniji mehanizam zaštite prava lica ugroženih zagađenjem.
Ključne reči: право на здраву животну средину, права личности, загађење, нематеријална штета, одговорност државе, еколошко право, деликтна одговорност
Autor:
Ratko Gavranić
Advokatska komora Vojvodine
SAŽETAK: Zakon o zaštiti uzbunjivača Republike Srbije primenjuje se u sudskoj praksi gotovo deset godina. Inspirisan ovom činjenicom, autor se u radu na bazi postojećeg normativnog okvira i stavova sudske prakse bavi ključnim pitanjima od značaja za sudsku zaštitu uzbunjivača. Ova pitanja odnose se na primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, rokove za zaštitu uzbunjivača, pasivnu legitimaciju u postupku za zaštitu uzbunjivača, sudsku nadležnost, postojanje uzročne veze između radnji uzbunjivanja i štetnih radnji, i na kraju privremenim merama za zaštitu uzbunjivača kao najefikasnijim sredstvom zaštite uzbunjivača. U nameri da se analizom obuhvati primena Zakona na celoj teritoriji Republike Srbije, u radu je analizirana praksa sva četiri apelaciona suda u zemlji, kao i praksa Vrhovnog suda.
Ključne reči: uzbunjivači, sudska zaštita uzbunjivača, zakon o zaštiti uzbunjivača, sudska praksa
Autor:
Jelena Radovanović
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Višak zaposlenih predstavlja sve prisutniji problem u mnogim sektorima i organizacijama. Razlozi za pojavu viška zaposlenih su brojni. Tehnološki napredak koji često zamenjuje radnu snagu mašinama i softverima, kao i neefikasna organizacija rada unutar preduzeća ili ekonomske i finansijske krize, poput krize izazvane pandemijom Covid-a 19, mogu dovesti do toga da određeni broj zaposlenih postane suvišan. Posledice ovakvog stanja su duboke, jer se pojedinci koji ostanu bez posla suočavaju sa finansijskim problemima, dok se društvo suočava sa rastom nezaposlenosti. Međutim, postoje i rešenja koja mogu pomoći u prevazilaženju ovog problema. To posebno važi za različite instrumente za rešavanje viška zaposlenih, od kojih su najvažnije mere za zapošljavanje, uključujući premeštaj zaposlenog na drugi posao, čemu je posvećen i ovaj članak. Premeštaj na drugi posao predstavlja jednu od ključnih mera koja se koristi za efikasno upravljanje ljudskim resursima, čime se izbegava kolektivno otpuštanje. Ova praksa omogućava zaposlenima prelazak sa jednog posla na drugi , unutar iste organizacije ili čak u okviru šireg sistema. Dakle, ovaj članak će analiziratri mere za rešavanje viška zaposlenih, s posebnim osvrtom na premeštaj zaposlenog na drugi posao, uz uočavanje problema vezanih za zaključivanje aneksa ugovora o radu, zatim pitanjem šta se smatra drugim „odgovarajućim“ poslom, ali i zloupotrebom poslodavčevih ovlašćenja vezanih za određivanje mera za zapošljavanje.
Ključne reči: premeštaj zaposlenog, promena posla, višak zaposlenih , aneks ugovora o radu
Autor:
Anja Balšić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu