Glasnik Advokatske komore Vojvodine kao stručni časopis pokrenula je 1. juna 1928. godine Advokatska komora u Novom Sadu, danas Advokatska komora Vojvodine. On je jedan od najstarijih pravnih časopisa ne samo u Srbiji, već i na području bivše Jugoslavije, koji izlazi kontinuirano. Od 1981. godine Glasnik je definisan kao časopis za pravnu teoriju i praksu. U prvoj polovini 1996. godine ustanovio je kriterijume koji važe za rang naučnih publikacija, a od 2004. godine ima status naučnog časopisa, prema kriterijumima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Časopis objavljuje izvorne naučne članke, rasprave, pravne eseje, oglede iz istorije prava, prikaze knjiga, tekstove koji se odnose na pravnu praksu i saopštenja iz rada Advokatske komore Vojvodine. U Glasniku radove objavljuju pre svega naučnici pravnog profila, profesori i asistenti sa pravnih fakulteta, ali i advokati i sudije, kao i drugi pravni stručnjaci, ali i stručnjaci čiji rad se vezuje za pravo. Časopis izlazi tromesečno.
AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 3/2025
Autori:
Dr Veljko Turanjanin
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Dr Mladen Jeliči
Prekršajni sud u Šapcu
SAŽETAK: Autori u radu analiziraju princip nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima kroz prizmu međunarodnih pravnih standarda u ovoj oblasti i stanja u Republici Srbiji. Nakon uvodnih napomena o značaju ovog pitanja, autoriu su ukazali na međunarodni pravni okvir koji prati pomenuti princip , ali i na primere iz uporednog prava i odluke Evropskog suda za ljudska prava. S obzirom na to da primena ovog principa u praksi podrazumeva prethodnu identifikaciju žrtve trgovine ljudima, analiziran je ovaj postupak u Republici Srbiji. Posebno je ukazano na ingerencije Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji je jedini državni organ nadležan za sprovođenje pomenutog postupka. Potom , autori su razmotrili navedeno pitanje iz ugla trećeg izveštaja GRETA, a ukazano je i na trenutne korake koje preduzima Srbija u pravcu ispunjavanja međunarodnih obaveza, pa su sumarno analizirane odredbe Nacrta Zakona o suzbijanju i sprečavanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u pogledu principa nekažnjavanja. Zaključak autora je da implementacija principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima u pozitivnopravni sistem Republike Srbije , a u skladu sa međunarodnim standardima, treba da bude praćena i odgovarajućim izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o prekršajima.
Ključne reči: trgovina ljudima, žrtva, nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima, krivični postupak, prekršajni postupak
Autor:
Dr Milana Pisarić
Pravni fakultet Univeziteta u Novom Sadu
SAŽETAK: Otkrivanje poreskih krivičnih dela u Srbiji u nadležnosti je Poreske uprave, a ove poslove obavlja Poreska policija. Njeno postupanje funkcionalno je povezano s poreskom kontrolom, koju sprovode poreski inspektori, budući da se tokom utvrđivanja činjenica u tom postupku može doći do saznanja da postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično delo, nakon čega se „aktivira“ uloga Poreske policije, koja postupa u predistražnom postupku kao organ unutrašnjih poslova. Poreski inspektori i inspektori Poreske policije ovlašćeni su da preduzimaju određene mere i radnje kojima se prikupljaju obaveštenja i dokazi koji mogu biti od značaja za krivični postupak za poreska krivična dela. Postavlja se pitanje da li su njihova ovlašćenja adekvatna za efikasno otkrivanje poreskih krivičnih dela i učinilaca. Da bi se pronašao odgovor na to pitanje, u radu je analiziran pravni okvir postupanja Poreske uprave, od značaja za suzbijanje ovog oblika finansijskog kriminala. Rezultati sveobuhvatne analize jasno ukazuju na potrebu za unapređenjemdomaćeg pravnog okvira, a u radu su dati određeni predlozi de lege ferenda za legislativnu intervenciju.
Ključne reči: poreska krivična dela, Poreska uprava, poreska kontrola, Poreska policija
Autor:
Petra Stanojević
Institut društvenih nauka, Beograd
SAŽETAK: Ustav RS predviđa pravo na zdravu životnu sredinu , dok Zakon o obligacionim odnosima ostavlja mogućnost naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. Rad analizira da li se pravo na zdravu životnu sredinu smatra pra- vom ličnosti, u čemu se sastoji njegova povreda i da li je tužba za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava najpovoljniji mehanizam zaštite prava lica ugroženih zagađenjem.
Ključne reči: право на здраву животну средину, права личности, загађење, нематеријална штета, одговорност државе, еколошко право, деликтна одговорност
Autor:
Ratko Gavranić
Advokatska komora Vojvodine
SAŽETAK: Zakon o zaštiti uzbunjivača Republike Srbije primenjuje se u sudskoj praksi gotovo deset godina. Inspirisan ovom činjenicom, autor se u radu na bazi postojećeg normativnog okvira i stavova sudske prakse bavi ključnim pitanjima od značaja za sudsku zaštitu uzbunjivača. Ova pitanja odnose se na primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, rokove za zaštitu uzbunjivača, pasivnu legitimaciju u postupku za zaštitu uzbunjivača, sudsku nadležnost, postojanje uzročne veze između radnji uzbunjivanja i štetnih radnji, i na kraju privremenim merama za zaštitu uzbunjivača kao najefikasnijim sredstvom zaštite uzbunjivača. U nameri da se analizom obuhvati primena Zakona na celoj teritoriji Republike Srbije, u radu je analizirana praksa sva četiri apelaciona suda u zemlji, kao i praksa Vrhovnog suda.
Ključne reči: uzbunjivači, sudska zaštita uzbunjivača, zakon o zaštiti uzbunjivača, sudska praksa
Autor:
Jelena Radovanović
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Višak zaposlenih predstavlja sve prisutniji problem u mnogim sektorima i organizacijama. Razlozi za pojavu viška zaposlenih su brojni. Tehnološki napredak koji često zamenjuje radnu snagu mašinama i softverima, kao i neefikasna organizacija rada unutar preduzeća ili ekonomske i finansijske krize, poput krize izazvane pandemijom Covid-a 19, mogu dovesti do toga da određeni broj zaposlenih postane suvišan. Posledice ovakvog stanja su duboke, jer se pojedinci koji ostanu bez posla suočavaju sa finansijskim problemima, dok se društvo suočava sa rastom nezaposlenosti. Međutim, postoje i rešenja koja mogu pomoći u prevazilaženju ovog problema. To posebno važi za različite instrumente za rešavanje viška zaposlenih, od kojih su najvažnije mere za zapošljavanje, uključujući premeštaj zaposlenog na drugi posao, čemu je posvećen i ovaj članak. Premeštaj na drugi posao predstavlja jednu od ključnih mera koja se koristi za efikasno upravljanje ljudskim resursima, čime se izbegava kolektivno otpuštanje. Ova praksa omogućava zaposlenima prelazak sa jednog posla na drugi , unutar iste organizacije ili čak u okviru šireg sistema. Dakle, ovaj članak će analiziratri mere za rešavanje viška zaposlenih, s posebnim osvrtom na premeštaj zaposlenog na drugi posao, uz uočavanje problema vezanih za zaključivanje aneksa ugovora o radu, zatim pitanjem šta se smatra drugim „odgovarajućim“ poslom, ali i zloupotrebom poslodavčevih ovlašćenja vezanih za određivanje mera za zapošljavanje.
Ključne reči: premeštaj zaposlenog, promena posla, višak zaposlenih , aneks ugovora o radu
Autor:
Anja Balšić
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Cilj ovog rada je da objasni prirodu prava na otpremninu zaposlenih u situaciji kada poslodavac pribegava kolektivnom otpuštanju usled ekonomskih, organizacionih ili tehnoloških promena. Otvorena su pitanja valjanosti osnivanja javnih fondova koji bi zajedno sa poslodavcem učestvovali u isplati otpremnina i njihovog finansiranja, kao i podobnosti stranih investitora da koriste novac iz javnih fondova prilikom kolektivnog otpuštanja zaposlenih. Autorka uočava i postojanje problema koji se odnosi na autonomiju poslodavca da donese poslovnu odluku o ekonomskim, organizacionim i tehnološkim promenama i (ne)opravdanog zadiranja sudova u takve odluke. U radu se daje i preporuka u pogledu trenutka koji se smatra relevantnim da li su određena lica povezana, a u smislu ostvarivanja prava na otpremninu zaposlenih. Određena rešenja domaćeg zakonodavca su kritikovana, te su predložena potencijalna buduća rešenja. Pravo zaposlenih na otpremninu pre svega je sagledano sa stanovišta domaćeg pozitivnog prava, ali su u pogledu pojedinih povezanih instituta pomenuta i uporednopravna rešenja. Kratkim osvrtom dat je i pregled drugih mera koje poslodavac može da preduzme pre otkaza ugovora o radu po navedenom osnovu i isplate otpremnine.
Ključne reči: otpremnina, kolektivno otpuštanje, višak zaposlenih, javni fondovi, mere za zapošljavanje
Broj 2/2025
Autor:
Jelena S. Radmanović
Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
SAŽETAK: Krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje je već odavno sastavni deo korpusa krivičnih dela inkriminisanih u domaćem krivičnom zakonodavstvu. Do sada, zbog svojih osobenosti, konkretno činjenice da se za osnovne oblike ovog dela iz čl. 143 , st. 1 . i 2. gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, ono se nije naročito često javljalo u praksi. Međutim, sa razvojem tehnologije, mogućnosti za izvršenje ovog krivičnog dela značajno rastu, budući da danas svaki prosečan građanin raspolaže sredstvima, odnosno, uređajima koji su podobni za izvršenje radnje ovog krivičnog dela. Iz navedenog razloga, neophodno je podrobno analizirati pojedinačne elemente ovog krivičnog dela, kako bi se izbegla neujednačenost njegovog tumačenja i primene u praksi. Osim toga, potrebno je postaviti i granice krivičnog neprava s obzirom na ovo delo, budući da vrednosti koje se njime štite u određenim situacijama nisu značajnije od vrednosti koje se njihovim kršenjem mogu zaštititi. Iz navedenog razloga, potrebno je propisivanje posebnih uslova isključenja protiv-pravnosti, čiju sadržinu će rad nastojati da predloži.
Ključne reči: neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, Krivični zakonik, pravo na privatnost, sloboda izražavanja, protivpravnost
Autor:
Dr Miljana Buha
Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
SAŽETAK: Procesni položaj oštećenog je najpovoljniji prema Zakonu o krivičnom postupku Republike Srpske u odnosu na druge krivičnoprocesne zakone u Bosni i Hercegovini. Naime, oštećeni može da predlaže izvođenje dokaza koji su od važnosti za predmet dokazivanja i može da preuzme krivično gonjenje nakon potvrđene optužnice.1 Međutim, koji značaj ova procesna prava za oštećenog imaju ako isti nema pravo žalbe na presudu zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Posebno je značajno poboljšati procesni položaj oštećenog kada je u pitanju otkrivanje i dokazivanje krivičnog djela trgovine ljudima. Kako je, nažalost, cilj trgovine ljudima sticanje imovinske koristi eksploatisanjem žrtve trgovine ljudima, mjera oduzimanje imovine pribavljene krivičnim djelom se čini i kao korisno sredstvo kako bi se osiguralo obeštećenje za žrtvu trgovine ljudima i kada nije okončan krivični postupak zbog procesnih smetnji za vođenje krivičnog postupka. Sud nije obavezan u krivičnom postupku da odluči o imovinskopravnom zahtjevu, ako bi se time odugovlačio krivični postupak, što je još jedan razlog zašto je oduzimanje imovine pribavljene krivičnim djelom efikasna mjera kojom bi svaka osoba koja je žrtva trgovine ljudima ostvarila svoje pravo na odštetu.
Ključne reči: oštećeni, imovinskopravni zahtjev, trgovina ljudima, oduzimanje imovine
Autor:
Bojana Arsenijević
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
SAŽETAK: Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji usvojen je 2020. godine i uredio je pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete roditelja i srodnika. Rad analizira rezultate primene zakona u pogledu ostvarivanja prava na naknadu nematerijalne štete, kao prvi svoje vrste. Sprovedeno je empirijsko istraživanje u Višem sudu u Novom Sadu, Višem sudu u Beogradu, Višem sudu u Kragujevcu i Višem sudu u Nišu. Primenom statističkog metoda i metoda slučajnog uzorka, analizirane su sudske odluke povodom zahteva za dosuđivanje naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života, kao prava ličnosti, u slučajevima nestalih beba. Pažnja je posvećena i ranijoj sudskoj praksi u sličnim činjeničnim slučajevima, sa posebnim osvrtom na presudu Evropskog suda za ljudska prava Zorica Jovanović protiv Srbije. Primenom normativnopravnog i uporednopravnog metoda analizirana je pravična novčana naknada nematerijalne štete i njena svrha. Cilj rada jeste teorijska i empirijska analiza dosuđivanja nematerijalne štete zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života u slučajevima nestalih beba. Rezultati istraživanja pokazuju da primena zakona predstavlja Pirovu pobedu u višegodišnjoj borbi roditelja: novčana naknada nematerijalne štete jeste dosuđivana, ali je utvrđivanje činjenica o sudbini dece izostalo u najvećem broju slučajeva.
Ključne reči: Zakon o nestalim bebama, Zorica Jovanović protiv Srbije, svrha naknade nematerijalne štete, satisfakcija, empirijsko istraživanje
Autor:
Ratko Gavranić
Advokatska komora Vojvodine
SAŽETAK: Privremeni i povremeni rad je u pravnom sistemu Republike Srbije jedan od najznačajnijih oblika fleksibilnog zapošljavanja. Iako je veoma značajan, u domaćoj literaturi nema mnogo radova koji su posvećeni isključivo ovoj vrsti fleksibilnog oblika zapošljavanja. Međutim, kako je fleksibilizacija rada i fleksibilno zapošljavanje izuzetno aktuelna tema, postoji dosta radova u kojima se pitanje privremenog i povremenog rada pominje u okviru ove tematike. Ovaj rad posvećen je pitanju koliko zapravo ovaj oblik rada doprinosi fleksibilizaciji rada i gde su njene granice, odnosno u kom momentu počinje zloupotreba privremenog i povremenog rada, tačnije eksploatacija lica koja ovaj rad obavljaju. Rad se bavi i pitanjem pravnog položaja ovih lica. Centralni deo rada o zloupotrebi privremenog i povremenog rada biće sagledan kroz stavove sudske prakse, s obzirom na to da je sudska praksa što se ove problematike tiče brojna.
Ključne reči: privremeni i povremeni rad, fleksibilno zapošljavanje, fleksploatacija
Autor:
Jelena Radovanović
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
SAŽETAK: Ugovor o radu na određeno vreme predstavlja fleksibilan oblik zapošljavanja koji omogućava poslodavcima da odgovore na privremene potrebe tržišta rada. Međutim, praksa pokazuje da se ovaj oblik ugovora često zloupotrebljava, što dovodi do nesigurnosti zaposlenih i narušavanja radnih prava. Ovaj rad analizira pravni okvir i svrhu ugovora o radu na određeno vreme, te identifikuje najčešće oblike zloupotreba. U zaključku, predlažu se preporuke za unapređenje zakonodavstva i jačanje nadzora nad primenom ugovora o radu na određeno vreme kako bi se smanjile zloupotrebe i poboljšala zaštita prava radnika. U radu se polazi od hipoteze da pozitivne zakonske odredbe nisu jasno odredile situacije u kojima se može zasnovati radni odnos na određeno vreme, već je potrebno utvrditi precizne i konkretne okolnosti koje su karakteristične za određenu aktivnost i koje samo izuzetno mogu opravdati odsustvo potrebe za trajnim ili trajnijim radom zaposlenog, kao i da nedovoljni kapaciteti inspekcije rada i drugih mehanizama za sprečavanje zloupotreba ugovora o radu određeno vreme, olakšavaju kršenje propisa u ovoj oblasti radnog prava u Republici Srbiji, od strane poslodavaca, kao jače strane u radnom odnosu.
Ključne reči: radni odnos, ugovor o radu na određeno vreme, zloupotreba, kršenje radnih prava
Autor:
Dr Biljana Lepotić
Viši sud u Novom Sadu