ИСТОРИЈАТ

Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.

Advokatska komora Vojvodine

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

ПОЈАМ ЗНАЊА КАО СУБЈЕКТИВНОГ ЕЛЕМЕНТА КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ

Аутор: Оливера Шево
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци

САЖЕТАК: Предмет рада је анализа знања као субјективног елемента код кривичног дела злочин против човечности у међународном кривичном праву. Полазећи од чињенице да је чињење дела у оквиру ширег или систематског напада против цивилног становништва околност која „обично“ кривично дело претвара у злочин против човечности, у раду се настоји одговорити на питање да ли је знање о чињењу дела у оквиру таквог напада у међународном кривичном праву самосталан субјективни елемент и да ли постоји јединствен став у погледу неопходног садржаја знања у међународном кривичном праву. Рад је заснован на језичкој, нормативној, систематској и упоредноправној анализи релевантних одредби извора међународног кривичног права, документационој анализа узорака пресуда три најзначајнија међународна суда, као и студији случаја која за предмет има анализу овог субјективног елемента у законодавству и судској пракси Босне и Херцеговине. Резултати истраживања показују да у погледу самосталности знања као субјективног елемента код злочина против човечности постоји релативно сагласан став у међународном кривичном праву, док у погледу садржаја знања такве сагласности нема.
Кључне речи: знање, субјективни елемент, злочин против човечности, конструктивно знање, wиллфул блинднесс, међународни кривични судови

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

НАКНАДА ИМОВИНСКЕ ШТЕТЕ У НАШЕМ ПРАВУ ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Аутор: Бојана Спајић
Студент докторских студија Правни факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: У ери дигиталне револуције и глобалног тржишта, економски интереси титулара права индустријске својине угрожени су савременим и унапређеним облицима повреде права. Како би се гарантовала заштита материјалне ситуације титулара права у сваком случају повреде, на међународном нивоу и у оквиру Европске уније постављани су стандарди заштите, чија се хармонизација очекивала широм света. Стандардима који се односе на накнаду имовинске штете због повреде права индустријске својине у великој мери се одступа од општих правила о накнади штете. Разлог за одступања крије се у специфичностима овлашћења која улазе у састав права и нематеријалној природи интелектуалних добара која су предмет заштите. Отуда и потреба да се користе методи прилагођени за обрачунавање висине накнаде штете због повреде права индустријске својине. Рад се бави анализом посебних правила о накнади имовинске штете због повреде права индустријске својине, посматрано од 1995. године до данас у домаћем праву. Предмет анализе су реликти раније важећег права, односно трострука накнада штете и накнада до троструког износа лиценцне накнаде, као и позитивноправне регуле о паушалној накнади не нижој од накнаде за законито коришћење предмета заштите и накнади штете у висини добити штетника. Циљ рада јесте пружање предлога де леге ференда за јасније уређење материје накнаде имовинске штете у области индустријске својине.
Кључне речи: право индустријске својине, накнада имовинске штете, вишеструка накнада, казнена накнада штете, паушална накнада

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРЕМА ЗАКОНУ О СТЕЧАЈУ Реорганизација вс. унапред припремљени план реорганизације

Аутор: Амина Кајевић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду

САЖЕТАК: У овом раду се разматра покретање поступка реорганизације упоредним приказом покретања ,,класичне“ реорганизације и покретања реорганизације у складу са унапред припремљеним планом реорганизације. Анализа покретања ове две врсте реорганизације ће бити спореведена сагледавањем три елемента која у највећој мери одређују покретање реорганизације у једном правном систему, и то – када се покреће поступак реорганизације, ко је овлашћен да покрене овај поступак и која је обавезна садржина плана реорганизације. Начин на који су уређена ова три елемента може значајно утицати на квалитет плана реорганизације и на његово успешно спровођење. Циљ овог рада је да се поређењем ова три елемента анализира покретање две врсте реорганизације у српском стечајном праву, као и да се укаже на нека спорна питања која се јављају приликом покретања ова два поступка.
Кључне речи: покретање реорганизације, унапред припремљени план реорганизације, садржина плана реорганизације

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

(НЕ)ЗАКОНИТИ ДОКАЗИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ У ПРАКСИ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА У 2019. И 2020. ГОДИНИ

Аутор: Др Милана Писарић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: Законик о кривичном поступку прописује да се незаконити докази не могу користити у кривичном поступку, односно да се судске одлуке не могу заснивати на њима, осим у поступку који се води због прибављања таквих доказа. Прописано је да се незаконити докази издвајају из списа предмета, а уколико се судска одлука ипак заснива на њима, постоји могућност њеног оспоравања у жалби и у захтеву за заштиту законитости. И поред наизглед јасног законског одређења незаконитог доказа и последица његове појаве и употребе у кривичном поступку, у пракси постоје одређене недоумице. Како би се утврдило које неправилности у прикупљању и извођењу чине доказ незаконитим и какво је дејство његове појаве и употребе у кривичном постуку, у раду су анализиране одлуке Врховног касационог суда, у периоду од 1. 1. 2019. до 31. 12. 2020, поводом захтева за заштиту законитости изјављених у вези са незаконитим доказима.
Кључне речи: krivični postupak, nezakoniti dokazi, Vrhovni kasacioni sud

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

ЗАШТИТА ПОВЕРЉИВЕ КОМУНИКАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ АДВОКАТА И КЛИЈЕНТА У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Аутор: Димитрије Ђукић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК: Поверљивост комуникације представља једно веома важно људско право које свој још већи значај добија када се комуникација врши између адвоката и клијента. Наиме, да би адвокат могао адекватно да заступа свог клијента потребно је да клијент буде сигуран да информације које повери адвокату неће доћи до трећих лица, односно да ће комуникација остати поверљива. У том смислу заштита поверљивости комуникације између адвоката и клијента веома је важна не само за заступање клијента у сваком појединачном случају, него и за правилно функционисање правног система једне државе. Циљ овога рада је да се установи којим члановима Европске конвенције се штити право на поверљиву комуникацију адвоката и клијента, односно на који начин се ова комуникација штити у пракси Европског суда за људска права. Такође, у раду је посебно разматрано да ли је могуће прописати меру којом би се једно тако важно право као што је право на привилеговану и поверљиву комуникацију између адвоката и клијента могло ограничити и, ако би могло, под којим условима.
Кључне речи: Европски суд за људска права, Европска конвенција о људским правима, комуникација, поверљивост, право на приватност (чл. 6), право на правично суђење (чл. 8), адвокат, клијент

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2021

РАЗВОЈ ЗАШТИТЕ ПРАВА НА БРАК ГАРАНТОВАНОГ чл. 12. ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА

Аутор: Јована Војводић
Студент докторских студија Правни факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: Право на брак заштићено чл. 12. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода почетком 21. века доживљава промену приступа у тумачењу од стране Европског суда за људска права. Либералан однос према садржини права на брак отвара могућности новим категоријама лица да закључе брак и заснују породицу у државама чланицама које су их до тада својим законодавством и праксом у томе спречавале. Поставља се питање да ли ће Европски суд за људска права наставити овакав тренд, те какве би то последице проузроковало по међународно поимање брака и породице.
Кључне речи: Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права, право на брак

Ваше радове можете слати путем

Ваше радове можете слати путем

Број 1/2021

АНГАЖОВАЊЕ И ПОСТУПАЊЕ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА Етички изазови правних решења

Аутор: Марија Лјубинковић
Студент докторских студија на Криминалистичко-полицијском универзитету

САЖЕТАК: Искушење доказивању кривичних дела 21. века умногоме представља константно напредовање и усавршавање метода и начина деловања извршилаца, што је посебно карактеристично за најтеже облике криминалитета који угрожавају безбедност државе, а и свих њених грађана. Стога се јавља и потреба за специфичним начинима деловања државе како у превенцији ових кривичних дела, тако и у њиховој репресији. Њима је обухваћено коришћење посебних доказних радњи предвиђених законом, а као најкомплекснија од истих у српском законодавству присутна је радња ангажовања прикривеног иследника. Кључна одлика поступања прикривеног иследника садржана је у оквиру чл. 185. ст. 4. ЗКП РС, а подразумева да је забрањено и кажњиво да прикривени иследник подстрекава на извршење кривичног дела. Ипак, друга законодавства, какво је законодавство САД-а, познају и институт агента провокатора. Питање које се намеће односи се на етичност, али и ефикасност различитих законских решења, а циљ истраживања јесте својеврсно научно објашњење односа једног и другог законског решења према етичности уопште, али и према бројним правним институтима који могу доћи у опасност при провокацији на извршење кривичног дела. При спровођењу овог истраживања је, поред аналитичко синтетичких и индуктивно-дедуктивних метода, важно место заузимао и статистички метод јер је за спровођење истраживања коришћен кратак анкетни упитник примењен на испитаном телу од 82 насумична испитаника.
Кључне речи: прикривени иследник, агент провокатор, посебне доказне радње, етика, компаративно законодавство, морална одговорност, правна одговорност

Број 1/2021

ПОЛОЖАЈ ОШТЕЋЕНОГ У ЈАВНОТУЖИЛАЧКОЈ ИСТРАЗИ

Аутор: Александар Квастек
Факултет безбедности Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Од како је у Републици Србији уведена јавнотужилачка истрага поставило се питање њених предности и недостатака у односу на истрагу коју су до тада спроводиле истражне судије. Једно од централних питања у домену проблематике јавнотужилачке истраге јесте и правни положај оштећеног, тј. питање његовог утицаја на почетак, ток и окончање истраге. Стога ће у овом раду бити речи о значају воље оштећеног не само за почетак истраге већ и предистражног поступка као стадијума који истој претходи, односно самог гоњења учиниоца кривичног дела, могућности оштећеног да преузме кривично гоњење у случају да јавни тужилац одустане од даљег гоњења окривљеног, као и о праву оштећеног на приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. У склопу права оштећеног на приговор биће размотрено и питање могућности оштећеног да утиче на примену одређених диверзионих модела кривичне процедуре, пре свега у оквиру поступања јавног тужиоца по начелу опортунитета кривичног гоњења. Осим права које оштећени има у кривичном поступку, у овом делу рада осврнућемо се и на обавезе које су му наметнуте од стране законодавца. На крају анализе биће изложени закључци до којих се дошло у овом раду, као и ставови појединих актера кривич- ног поступка у погледу положаја оштећеног у истрази.
Кључне речи: оштећени, јавни тужилац, истрага, приговор, права, обавезе

Број 1/2021

ОПШТА НЕДЕЛОТВОРНОСТ ЖАЛБЕ НА РЕШЕЊЕ О ЗАДРЖАВАЊУ
Коначни резултати истраживања

Аутор: Др Александар Тодоровић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК: Овим радом се представљају резултати окончаног истраживања које се бавило питањем делотворности жалбе на решење о задржавању из чл. 294. Законика о кривичном поступку. Истраживање о ком се у раду извештава спроведено је на територији читаве Републике Србије, обухватило је све основне и више судове као и анкетно испитивање у коме је учествовало више од триста адвоката. Мада већина колега неће бити изненађена резултатима истраживања, оно се показало вишеструко корисним, а најпре из разлога што оно чињенично и свеобухватно показује стварно стање ствари у вези са делотворношћу правног лека који је био предмет истраживања. Овим истраживањем документује се оно што је у досадашњој правној пракси било на нивоу општег (али емпиријски непровереног) утиска.
Кључне речи: решење о задржавању, делотворност, правни лек

Број 1/2021

ДА ЛИ ВЛАСНИК ОБЈЕКТА (РАДЊЕ) МОЖЕ ИЗ СВОЈИХ ПРОСТОРИЈА УДАЉИТИ НЕЖЕЉЕНЕ КУПЦЕ?

Аутор: Др Лука Бренеселовић
Адвокатска комора Београда

САЖЕТАК: У раду се настоји кориговати мишљење у пословној пракси већих радњи по коме власници и корисници пословних просторија не могу удаљити непожељне купце/потрошаче из објекта. Питање је у овом тренутку актуелно због купаца који у објектима супермаркета, апотека и у другим радњама одбијају да носе заштитне маске. Рад прво указује на значај концепта својине какав је признат и у нашем праву, а затим се излагање употпуњује упоредноправним увидима у страну теорију (тзв. privates Hausrecht немачког права). Разматрају се обим и ограничења права газдовања објектом, као својинског овлашћења, те питање извршења одн. фактичне заштите тог права. Изражава се бојазан да би изостанак реакције одговорног лица у продавници на непоштовање епидемиолошких прописа могао бити основ за материјалну одговорност власника радње и тог лица, али и скуп чињеница које повећавају ризик изложености кривичном гоњењу.
Кључне речи: право својине, право газдовања објектом, непоступање по здравственим прописима, корона-вирус, Hausrecht

Број 1/2021

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ С ПОРОДИЧНИМ ДУЖНОСТИМА ОД ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ

Аутор: Кристина Балножан
Студент докторских студија Правног факултета Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Губитак запослења један је од најстреснијих животних догођаја свих, а посебно запослених с породичним дужностима. Запослена мајка, све чешће и отац, врше породичне дужности према деци, а неретко их врши и само један, тзв. самохрани родитељ услед декомпозиције породице. Породичне дужности према деци нису, међутим, једине већ битну садржину обавеза радно активног становништва чине и помоћ и нега старих и/или болесних сродника и/или супружника. У раду ће се, најпре, указати да заспослени с породичним дужностима нису јединствена правна категорија. Породичне дужности запослених не смеју, као такве, представљати ваљан разлог престанка радног односа у смислу међународних стандарда. Истраживање у наставку, стога, тежи да прикаже посебну заштиту од отказа уговора о раду различитих категорија запослених с обавезама према деци, те да провери да ли је и на који начин оваква заштита обезбеђена запосленима с обавезама према другим члановима породице, јер се посебна заштита од отказа уговора о раду у националном праву експлицитно јемчи запосленима само за време трудноће, одсуства с рада ради посебне неге / неге детета. С тим у вези, разматрају се међународни стандарди значајни за предмет истраживања, те поједини страни системи који другачије уважавају породичну ситуацију запослених, применом превасходно нормативног, упоредноправног метода.
Кључне речи: отказ уговора о раду, посебна заштита, неоправдани отказни разлози, запослени с породичним дужностима, трудноћа, нега детета, нега и помоћ чланова породице

Број 1/2021

ПРОБЛЕМИ КОД ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА У КУЋНИМ УСЛОВИМА

Аутор: Марина Брашован Делић
Студент докторских студија Правни факултет Универзитета у Београду

САЖЕТАК: У Републици Србији, од свих алтернативних кривичних санкција судови су, поред условне осуде, најчешће изрицали казну затвора у кућним условима. Поред прегледа легислативе која регулише предметну област, аутор у раду указује на проблеме са којима се судови и повереници сусрећу у пракси приликом извршења казне затвора у кућним условима. Неадекватна примена прописа који уређују извршење казне кућног затвора, уз техничке и кадровске недостатке са којима се Повереничка служба у оквиру Управе за извршење кривичних санкција у Републици Србији суочава, може водити њеној делимичној или привременој немогућности извршења. Користећи се доступним статистичким подацима о изреченим кривичним санкцијама, испитивањем мишљења судија и ставова повереника, евалуацијом података из других истраживања у овој области, аутор је покушао да одговори на питање да ли се и на који начин постојећи проблеми извршења казне кућног затвора у Србији могу превазићи. Отклањање формалних и техничких недостатака у извршењу требало би да покаже у којој мери се изрицањем кућног затвора остварују циљеви генералне и специјалне превенције, имајући у виду да, у одређеним ситуацијама у пракси, изречена казна кућног затвора остаје нереализована.
Кључне речи: кућни затвор, начин извршења казне затвора, алтернативне санкције, повереник за извршење

Број 1/2021

УСЛОВНИ ОТПУСТ
Кривичноправни и кривичнопроцесни аспекти

Аутор: Др Светлана Ђуричић
Виши суд у Сремској Митровици

САЖЕТАК: Условни отпуст датира још од половине XIX века и има своје корене у прогресивном и ирском систему извршења казне лишења слободе. Наиме, трећа фаза у извршењу казне затвора у прогресивном систему је названа условни отпуст, док је у ирском систему то била четврта фаза. Ирски систем извршења казне затвора је био прихваћен у великом броју земаља, међу којима и у предратној Југославији. По узору на тај систем је направљено неколико затвора у Југославији – Зеници, Сремској Митровици, Лепоглави. Циљ условног отпуста је да се осуђени добро влада за време издржавања казне затвора, да извршава радне обавезе и да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело, а све у циљу ресоцијализације осуђеног лица. Због тога, проширење забране условног отпуста за одређена кривична дела се коси са основном сврхом кажњавања. Кажњавање и извршење казне не може бити одмазда за учињено кривично дело, што би одговарало теорији застрашивања путем извршења казне која је одавно напуштена и данас је заступљена модерна теорија о сврси кажњавања, теорија ресоцијализације, која у први план ставља индивидуализацију казне лишења слободе, битну за успешно преваспитавање осуђеног лица.
Кључне речи: условни отпуст, казна, сврха кажњавања, преваспитавање, ресоцијализација