Advokatska komora Vojvodine

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Патримонијални црквени суд у Душановом законику

Аутор: Стефан В. Стојановић
Истраживач -сарадник Иновационог центра Универзитета у Нишу

САЖЕТАК: Црква је у средњовековној Србији, поред управног и економског имунитета, уживала и судски имунитет. Судила је свештенству (сталешки суд), свим православним верницима у одређеним грађанским и кривичним стварима, али је као и сваки феудалац имала јурисдикцију над насељеницима црквених и манастирских имања (црквени људи), судећи тада као патримонијални суд. Предмет истраживања је црквени патримонијални суд у српском средњовековном праву. Најпре ће бити извршена правноисторијска анализа овог института у манастирским повељама, а потом и у највреднијем српском средњовековном правном споменику – Душановом законику. Основно питање је да ли је Законик само потврдио постојећу надлежност црквеног патримонијалног суда или је ипак увео одређене измене у овој области. Ако их је било, важно је уочити које су, у чему се састоје и шта је био основни мотив законодавца за њихово прописивање. Патримонијални црквени суд је био несумњиво надлежан за унутрашње спорове људи истог манастира, али треба утврдити како је одређивана надлежност у тзв. мешовитим споровима. Такође, да ли је Душанов законик препустио суђење цркви у споровима који су иначе спадали у резервате владаревог суда. Напослетку је истакнута улога и значај процесних установа апелације, релације и супликације у српском средњовековном праву. 
Кључне речи: црква, суђење, средњи век, Душанов зако- ник , српско средњовековно право

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Ефикасност у поступању јавних извршитеља у посебном поступку извршења ради намирења новчаних потраживања која потичу из комуналних и сродних дјелатности. Примјер права Србије

Аутор: Др Стојана Петровић
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци

САЖЕТАК: Јавни извршитељи уведени су у праву Србије те у правима држава окружења са циљем успостављања ефикаснијег система принудног извршења. У новијој правној историји први јавни извршитељи у Србији именовани су 2012. године. Ипак , до сада није објављена студија заснована на научној методологији о томе да ли је њиховим именовањем остварен постављени циљ. У домаћој процесној теорији и даље се углавном полази од скоро догматске претпоставке да је повјеравање судских процесних овлашћења јавним извршитељима допринијело ефикасности, нарочито у поступцима извршења ради намирења новчаних потраживања која потичу из комуналних и сродних дјелатности, у поређењу са досадашњом неефикасношћу судова. Помоћу т-теста провјерена је статистичка значајност корелација појединих варијабли ефикасности које поставља ЦЕПЕЈ, на узорку јавних извршитеља именованих за подручја одабраних судова у Србији. Примјеном статистичких метода истражено је да ли је постигнута задовољавајућа стопа ажурности у њиховом раду у поступку извршења у овим поступцима извршења, да ли је постигнуто убрзање овог посебног поступка извршења, те да ли је смањен број неријешених предмета, а који би указивали на ефикасност јавних извршитеља у овим поступцима, у којима они одлучују о дозволи извршења и спроводе извршење. Утврђене вриједности посматраних варијабли код посматраног узорка указују на то да законодавац у Србији, увођењем јавних извршитеља, није постигао обећану ефикасност овог посебног поступка извршења.
Кључне речи: ефикасност поступка извршења, јавни извршитељи, методологија ЦЕПЕЈ-а за утврђивање ефикасности

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Ублажавање казне код кривичног дела тешка крађа у пракси основног суда у Нишу

Аутор: Др Анита Илић Антанасијевић

САЖЕТАК: Предметна анализа кривичног дела тешка крађа у судској пракси Основног суда у Нишу извршена је на два начина, односно кроз два облика истраживања: увидом у судске предмете и увидом у статистичке податке суда, из годишњег извештаја о раду, у периоду од 2010. до 2018 године. Институт ублажавање казне, који је анализиран у вези са наведеним кривичним делом, обухвата два сегмента рада. Наиме, при анализи сагледан је однос броја пријављених, оптужених, осуђених и ослобођених лица, односно лица којима је ублажена казна, и анализирана је примена појединих олакшавајућих околности, које је суд ценио при ублажавању казне. Када је реч о приме- ни појединих олакшавајућих околности, које је суд ценио при ублажавању казне, спроведеним истраживањем узете су у обзир следеће околности: а) године старости окривљеног, б) имовно стање окривљеног, в) личне прилике окривљеног, г) породи- чне прилике окривљеног, д) ранија осуђиваност окривљеног, ђ) држање учиниоца после извршеног кривичног дела, е) однос окривљеног са оштећеним, ж ) признање кривичног дела, з ) кајање окривљеног и и) здравствено стање окривљеног. Циљ спроведеног истраживања био је да се уз примену научних метода анализира примена посматраног института у пракси, уз указивање на постојеће проблеме при његовом имплементирању, у циљу њиховог потенцијалног отклањања и евентуалног решавања у пракси.
Кључне речи: тешка крађа, ублажавање казне, казнена по- литика , Основни суд у Нишу

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Хуманитарна интервенција у контексту злочина агресије из члана 8bis Римског статута

Аутор: Јелена Радмановић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: Иако не представља нови концепт у међународном праву, хуманитарна интервенција и даље изазива многе контроверзе када су у питању њена садржина и сама примењивост. Како је реч о институту најуже везаном уз ситуације употребе силе у међународним односима, потенцијална примена института хуманитарне интервенције се налази и у сфери међународног кривичног права, нарочито у погледу кривичног дела злочин агресије из члана 8bis Римског статута, којим се инкриминише употреба силе мимо оквира постављених Повељом Уједињених нација. Рад покушава да пружи одговор на питање да ли хуманитарна интервенција, уколико би била прихваћена као међународно обичајно правило, може и на који начин да утиче на примену одредаба Римског статута. Поред анализе значаја хуманитарне интервенције када је реч о утврђивању остварености елемената бића кривичног дела злочин агресије, рад ће указати на домете овог института када су у питању основи за искључење кривичне одговорности према Римском статуту, упућујући на могуће стратегије одбране у поступцима до којих би могло доћи пред Међународним кривичним судом. 
Кључне речи: злочин агресије, Римски статут, хуманитарна интервенција, Гротиан Момент, кривична одговорност, Међународни кривични суд

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Притвор посматран кроз призму људских права

Аутор: Драгана Милошевић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Рад садржи анализу разлога за одређивање притвора и његове учестале примене, а све то у светлу Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, са акцентом на чл. 5 . Анализирана су људска права притворених лица, са посебним освртом на одређивање и продужење притвора. Разлоге због којих се захтева продужење притвора важно је пажљиво размотрити, јер се дужим трајањем притвора ствара погодно тле за угрожавање људских права, те је стога неопходно хитно и ефикасно поступање са притворским предметима. У раду су анализиране одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда, којима је цењена уставност одредби које нормирају притвор, као и разматрање уставних жалби. 
Кључне речи: притвор, одређивање притвора, итерацијска опасност , Европска конвенција за заштиту људских права и сло- бода, људска права, Европски суд за људска права, Уставни суд

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2022

Кривично дело надрилекарство

Аутор: Драгана Миловановић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Нишу

САЖЕТАК: Стицање одговарајуће стручне спреме омогућава предузимање одређених радњи које представљају лечење или пружање других медицинских услуга. Како је стицање имовинске користи често покретач вршења бројних кривичних дела, предвиђених Кривичним закоником Републике Србије, то често бива и са кривичним делом надрилекарство из члана 254. КЗ-а. Разлог прописивања овог дела и санкционисања учиниоца јесте тај што нестручно предузимање радњи за које је неопходно посебно образовање из области медицине, може изазвати оштећење здравља другог лица, које може бити мањих или већих размера. Међутим, до санкционисања долази без обзира на то да ли је у конкретном случају наступила последица у виду оштећења или погоршања здравља другог лица, као и у случају кад извршилац кривичног дела није прибавио имовинску корист предузимањем конкретних радњи без одговарајуће стручне спреме. Упркос чињеници да смо сведоци бројног оглашавања жртава путем медија, који су из незнања одлучили да своје здравље повере нестручним лицима, пракса показује да је мали број поднетих кривичних пријава које пристижу надлежним тужилаштвима на нивоу Србије, те да се води мали број судских поступака ради доказивања кривице и постојања кривичног дела.
Кључне речи: надрилекарство, стручна спрема, Кривични законик, кривични поступак

Ваше радове можете слати путем

Ваше радове можете слати путем

Број 4/2021

Однос литиспенденције и искључиве уговорене међународне надлежности у праву Хашке конференције и Босне и Херцеговине

Аутор: Др Адис Пољић
Основни суд у Зворнику, Босна и Херцеговина

САЖЕТАК: Предмет рада се односи на анализу остваривања воље уговорних страна у погледу надлежности суда у праву Хашке конференције и Босне и Херцеговине. Остваривање воље уговорних страна може бити ограничено институтом литиспенденције која онемогућава истовремено вођење два поступка између истих странака за исти тужбени захтјев заснован на истом чињеничном стању, дајући предност првом покренутом, без обзира на уговорену међународну надлежност. Уговарањем надлежности уговорне стране одлучују који ће суд ријешити њихов спор што је за њих изузетно важно. На основу анализе Хашке конвенције о споразумима о избору надлежног суда долази се до закључка да се даје предност поступку пред изабраним судом, с тим да постоје одређени изузеци када се неће примијенити споразум странака. У праву Босне и Херцеговине примјењују се правила литиспенденције која могу онемогућити примјену споразума странака.
Кључне речи: литиспенденција, надлежност, споразум, уговорена надлежност, прекид поступка

Број 4/2021

Владавина права у међународном праву и њена примена у пракси

Аутор: Стефан Дугајлић
Студент докторских студија на правном факултету Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: Предмет чланка је да укаже да владавина права, често окарактерисана као национални концепт, прелази националне границе суверених држава, те поље важења принципа владавине права има директан утицај на међународно право, односе међу државама, појединцима и државама и између самих појединаца. Све већа и учесталија интеракција поменутих субјеката међународних односа довела је до потребе конституисања одређених правила – прописа, тачније међународног права, те да се осигура његова примена и заштите субјекти од евентуалног кршења истих. Владавина права постаје још конкретније заступљена на међународном плану оснивањем, а касније и деловањем међународних организација као што су: Уједињене нације, Савет Европе, Европска унија. Приступањем истим, активним учешћем у доношењу прописа и њиховој активној примени, непосредно или кроз ратификацију, државе се на неки начин одричу дела своје суверености, прихватајући и примењујући поменуте прописе, те им на тај начин дају више место у хијерархији прописа од националних. У раду је описан пут владавине права од усвајања Велике повеље слобода (Magna Carta Libertatum), као националног концепта до данас, где владавина права има јак и неизоставан утицај на стварање, примену и заштиту међународних прописа.
Кључне речи: владавина права, међународно право, национално право, хијерархија прописа

Број 4/2021

О недостацима споразума о признању кривичног дела

Аутор: Драгана Милошевић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Споразум о признању кривичног дела је институт кривичнопроцесног права који је у Законик о кривичном поступку из 2011. године уведен као један од три споразума који могу закључити јавни тужилац и окривљени. Аутор у раду указује на недостатке споразума у погледу изостанка висине прописане казне као услова за закључење споразума, одмеравања казне без извођења доказног поступка са акцентом на олакшавајуће и отежавајуће околности, где истовремено даје предлоге на који начин се могу спречити или отклонити проблеми у пракси који би могли да се појаве применом важећих законских решења. У сврху добијања одговора на нека од наведених питања, сачињен је истраживачки упитник на основу ког је аутор у одређеном суду и тужилаштву сакупљала податке ради доказивања изнетих хипотеза. Поред документационе анализе, са методолошког аспекта у циљу истраживања коришћени су компаративни и историјски метод, стратегија предвиђања и метод средњег обима.
Кључне речи: споразум о признању кривичног дела, кривични поступак, тежина кривичног дела, одмеравање казне

Број 4/2021

Наследноправни механизми заштите чланова породице оставиоца у чешком праву

Аутор: Ивана Ђокић
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Нишу

САЖЕТАК: Предмет пажње аутора у раду јесу поједине регуле из домена законског наслеђивања у чешком праву. Како кроз њихову призму, тако и с аспекта чешке правне књижевности и становишта највише судске инстанце Републике Чешке, настојаћемо да расветлимо наследноправне механизме који стоје у функцији заштите чланова породице оставиоца. Посебну пажњу посветићемо наследноправној позицији оних субјеката које је оставилац за живота издржавао и оних лица која су живела у заједничком домаћинству са оставиоцем.
Кључне речи: наслеђивање, издржавање, заједница живота, посебна права, заоставштина

Број 4/2021

Ништавост као претпоставка конверзије уговора

Аутор: Дражен Мијановић
Студент докторских студија Правног факултета Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК: Иако реципирана давне 1978. године, конверзија (лат.conversio – преобраћење) уговора је један од института којима у домаћој теорији није посвећена заслужена пажња. У уџбеницима који обухватају материју општег дијела грађанског права, и онима који служе за подучавање облигационог права овај институт је, уз одређене изузетке, изложен немушто – углавном, уз законску дефиницију, налазимо још само поље примјене и примјере конверзије. Монографска дјела на тему конверзије нисмо успјели пронаћи. Са друге стране, у страној литератури, махом њемачкој и италијанској, налазимо већи број монографских дјела на тему конверзије. Овај рад за предмет има један дио норме која прописује конверзију уговора, а то је ништавост уговора, која је предвиђена као претпоставка за примјену института. Поље примјене конверзије дјелује прецизно и јасно одређено, нарочито имајући у виду текст норме и мјесто норме унутар Закона о облигационим односима, а у наредним редовима ћемо видјети да ли је то заиста тако. У трагању за одговором, служили смо се и упоредноправним методом. Разматрано је поље примјене конверзије – и нисмо се ограничили на ништаве уговоре, већ је разматрана могућност примјене на непостојеће, ништаве, рушљиве уговоре, затим на дјелимично ништаве и дјелимично рушљиве, али и на пуноважне уговоре. У оквиру ништавих уговора посебна пажња је посвећена противзаконитим и неморалним, а у оквиру непостојећих – симулованом уговору.
Кључне речи: конверзија, ништавост, рушљивост, релативна симулација, реквалификација

Број 4/2021

Слобода изражавања адвоката кроз праксу Европског суда за људска права

Аутор: Димитрије Ђукић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК: Слобода изражавања представља једну важну слободу која је имала велики утицај на развој човечанства, а заштита ове слободе предвиђена је бројним домаћим и међу- народним актима. У овом раду је анализиран начин на који се штити слобода изражавања једне посебне групе лица – адвоката кроз праксу Европског суда за људска права. Став је аутора да адвокати због значаја који имају у друштву морају уживати већу слободу изражавања, него друге групе људи, те да ограничењу ове слободе треба приступати рестриктивно. У том смислу, у раду је прво анализирана улога и функција коју адво- кати врше у неком друштву. Затим је анализиран начин на који се слобода изражавања штити Европском конвенцијом о људским правима и у пракси Европског суда за људска права. На крају, посебан акценат је стављен на могућност ограничења ове слободе и анализом ставова које је са тим у вези заузео Европски суд за људска права.
Кључне речи: Европски суд за људска права, Европска конвенција о људским правима, комуникација, слобода изражавања (чл. 10), адвокат, суд