Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 2/2025
Аутор:
Јелена С. Радмановић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Кривично дело неовлашћено прислушкивање и снимање је већ одавно саставни део корпуса кривичних дела инкриминисаних у домаћем кривичном законодавству. До сада, због својих особености, конкретно чињенице да се за основне облике овог дела из чл. 143, ст. 1. и 2. гоњење предузима по приватној тужби, оно се није нарочито често јављало у пракси. Међутим, са развојем технологије, могућности за извршење овог кривичног дела значајно расту, будући да данас сваки просечан грађанин располаже средствима, односно, уређајима који су подобни за извршење радње овог кривичног дела. Из наведеног разлога, неопходно је подробно анализирати појединачне елементе овог кривичног дела, како би се избегла неуједначеност његовог тумачења и примене у пракси. Осим тога, потребно је поставити и границе кривичног неправа с обзиром на ово дело, будући да вредности које се њиме штите у одређеним ситуацијама нису значајније од вредности које се њиховим кршењем могу заштитити. Из наведеног разлога, потребно је прописивање посебних услова искључења противправности, чију садржину ће рад настојати да предложи.
Кључне речи: неовлашћено прислушкивање и снимање, Кривични законик, право на приватност, слобода изражавања, противправност
Аутор:
Др Миљана Буха
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци
САЖЕТАК: Процесни положај оштећеног је најповољнији према Закону о кривичном поступку Републике Српске у односу на друге кривичнопроцесне законе у Босни и Херцеговини. Наиме, оштећени може да предлаже извођење доказа који су од важности за предмет доказивања и може да преузме кривично гоњење након потврђене оптужнице.¹ Међутим, који значај ова процесна права за оштећеног имају ако исти нема право жалбе на пресуду због погрешног и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Посебно је значајно побољшати процесни положај оштећеног када је у питању откривање и доказивање кривичног дела трговине људима. Како је, нажалост, циљ трговине људима стицање имовинске користи експлоатисањем жртве трговине људима, мера одузимање имовине прибављене кривичним делом се чини и као корисно средство како би се осигурало обештећење за жртву трговине људима и када није окончан кривични поступак због процесних сметњи за вођење кривичног поступка. Суд није обавезан у кривичном поступку да одлучи о имовинскоправном захтеву, ако би се тиме одуговлачио кривични поступак, што је још један разлог зашто је одузимање имовине прибављене кривичним делом ефикасна мера којом би свака особа која је жртва трговине људима остварила своје право на одштету.
Кључне речи: оштећени, имовинскоправни захтев, трговина људима, одузимање имовине
Аутор:
Бојана Арсенијевић
Правни факултет Универзитета у Нишу
САЖЕТАК: Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији усвојен је 2020. године и уредио је право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете родитеља и сродника. Рад анализира резултате примене закона у погледу остваривања права на накнаду нематеријалне штете, као први своје врсте. Спроведено је емпиријско истраживање у Вишем суду у Новом Саду, Вишем суду у Београду, Вишем суду у Крагујевцу и Вишем суду у Нишу. Применом статистичког метода и метода случајног узорка, анализиране су судске одлуке поводом захтева за досудјивање накнаде нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота, као права личности, у случајевима несталих беба. Пажња је посвећена и ранијој судској пракси у сличним чињеничним случајевима, са посебним освртом на пресуду Европског суда за људска права Зорица Јовановић против Србије. Применом нормативноправног и упоредноправног метода анализирана је правична новчана накнада нематеријалне штете и њена сврха. Циљ рада јесте теоријска и емпиријска анализа досудјивања нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота у случајевима несталих беба. Резултати истраживања показују да примена закона представља Пирову победу у вишегодишњој борби родитеља: новчана накнада нематеријалне штете јесте досудјивана, али је утврђивање чињеница о судбини деце изостало у највећем броју случајева.
Кључне речи: Закон о несталим бебама, Зорица Јовановић против Србије, сврха накнаде нематеријалне штете, сатисфакција, емпиријско истраживање
Аутор:
Ратко Гавранић
Адвокатска комора Војводине
САЖЕТАК: Привремени и повремени рад је у правном систему Републике Србије један од најзначајнијих облика флексибилног запошљавања. Иако је веома значајан, у домаћој литератури нема много радова који су посвећени искључиво овој врсти флексибилног облика запошљавања. Међутим, како је флексибилизација рада и флексибилно запошљавање изузетно актуелна тема, постоји доста радова у којима се питање привременог и повременог рада помиње у оквиру ове тематике. Овај рад посвећен је питању колико заправо овај облик рада доприноси флексибилизацији рада и где су њене границе, односно у ком моменту почиње злоупотреба привременог и повременог рада, тачније експлоатација лица која овај рад обављају. Рад се бави и питањем правног положаја ових лица. Централни део рада о злоупотреби привременог и повременог рада биће сагледан кроз ставове судске праксе, с обзиром на то да је судска пракса што се ове проблематике тиче бројна.
Кључне речи: привремени и повремени рад, флексибилно запошљавање, експлоатација
Аутор:
Јелена Радовановић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Уговор о раду на одређено време представља флексибилан облик запошљавања који омогућава послодавцима да одговоре на привремене потребе тржишта рада. Међутим, пракса показује да се овај облик уговора често злоупотребљава, што доводи до несигурности запослених и нарушавања радних права. Овај рад анализира правни оквир и сврху уговора о раду на одређено време, те идентификује најчешће облике злоупотреба. У закључку, предлажу се препоруке за унапређење законодавства и јачање надзора над применом уговора о раду на одређено време како би се смањиле злоупотребе и побољшала заштита права радника. У раду се полази од хипотезе да позитивне законске одредбе нису јасно одредиле ситуације у којима се може засновати радни однос на одређено време, већ је потребно утврдити прецизне и конкретне околности које су карактеристичне за одређену активност и које само изузетно могу оправдати одсуство потребе за трајним или трајнијим радом запосленог, као и да недовољни капацитети инспекције рада и других механизама за спречавање злоупотреба уговора о раду на одређено време, олакшавају кршење прописа у овој области радног права у Републици Србији, од стране послодаваца, као јаче стране у радном односу.
Кључне речи: радни однос, уговор о раду на одређено време, злоупотреба, кршење радних права
Аутор:
Др Биљана Лепотић
Виши суд у Новом Саду