ИСТОРИЈАТ

Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.

Advokatska komora Vojvodine

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Упућивање најопаснијих осуђеника на издржавање казне затвора

Аутори:
Др Алпар Лошонц 
Дописни члан Српске академије наука и уметности Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука
Др Марк Лошонц
Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду

САЖЕТАК
Чланак се фокусира на појам ванредног стања, узимајући у обзир његова правна и политичка значења. Расправљајући с Агамбеновом анализом ванредног стања, чланак нуди алтернативно објашњење генезе ванредног стања, са посебним освртом на улогу либерализма, нуклеарног рата и извора ванредног стања које је било уведено у САД након терористичких напада 11. септембра. У чланку се наглашава да ванредно стање не треба описати као „аномично стање” које суспендује право, већ је реч о много комплекснијим односима у којима се оно правно и неправно „органски” преплићу. Чланак се завршава анализом неолибералног односа према ванредном стању.
Кључне речи: ванредно стање, илегалност и аномија, Агамбен, либерализам, нуклеарни рат, неолиберализам

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Бивствовање ван закона. Кафкина филозофија права

Аутор: Др Драган Проле
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, одсек за филозофију

САЖЕТАК
На многим местима у Кафкиној књижевности варирана је идеја да колико год ствари лоше стајале у људском свету, још лошија је човекова склоност да себе штити тако што ствара илузорне представе о њему. Ако се порекло водеће међу фаталним илузијама савремености везује за потребу за сигурношћу, уточиштем, заштитом, дакле за исту ону потребу која је установила неопходност доношења закона и развијања правног система, онда се и значајне странице Кафкине књижевности могу читати у хоризонту својеврсне негативне антропологије. Нјене премисе као да сведоче о изневереној људској тежњи да посредством судова и права заштити сваког појединца. Аутор поклања посебну пажњу питању шта значи бити ван закона, истичући да човек са села који остаје пред законом метафорички заступа јеврејске избеглице из Галиције које су остале пред капијама Прага 1914.
Кључне речи: Кафка, филозофија права, сигурност, бити ван закона

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Појам права нужде (Notrecht) у Хегеловој филозофији

Аутор: Др Невена Јевтић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Овај чланак је посвећен истраживању смисла права (из) нужде (Нотрецхт) у Хегеловој филозофији права. Први део рада ће изложити основне мотиве Хегелове апстрактноправне категорије власништва, те расправе са Савињијем, која представља дубљи историјски и филозофски основ овог права. Други део рада ће дати преглед Кантовог и Фихтеовог разумевања и дефинисања права нужде у оквирима практичке филозофије. Као кључна разлика у односу на схватање права нужде у филозофијама његових претходника, биће истакнута социјално- политичка димензија код Хегела, као предмет анализе у трећем делу рада.
Кључне речи: филозофија права, грађанско друштво, Хегел, Нотрецхт, нужда, власништво

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Основне црте филозофије људских права

Аутор: Др Мина Р. Ђикановић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
У раду се истражује могућност заснивања филозофије људских права као посебне филозофске знаности. Савремене тематизације проблема људских права називају се филозофијама, али у бити нису филозофске. Следећи Хегелово разумевање модерне обичајности и Аристотелово учење о четири узрока, настоји се дати нацрт за истраживање могућности успостављања филозофије људских права као особене филозофске знаности. Нацрт укључује разматрање одређења предмета и методе, као и покушај конкретне примене Аристотеловог учења о четири узрока на појам људских права.
Кључне речи: филозофија људских права, људска права, право, морал, знаност, Аристотел, Хегел, четири узрока

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Феноменологија кривице. Неки увиди о Јасперсовом и Хегеловом схватању кривице

Аутор: Тања Д. Тодоровић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Јасперс проблем кривице испитује у ближој вези са идејом комуникације која своју метафизичку основу налази у идеји хуманитета. Нјегово разликовање четири врсте кривице своју основу налази у метафизичкој кривици. Јасперс је у свом учењу усвојио одређене Кантове етичке увиде, а посебно ћемо у том контексту показати везу моралне и метафизичке кривице. Видећемо на који начин се четири врсте кривице које Јасперс разликује (морална, метафизичка, криминална и политичка) могу – из Хегелове филозофске позиције, на трагу критике Канта – редуковати на моралну и правну кривицу.
Кључне речи: кривица, комуникација, метафизика, морал, право

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Критика јуснатуралистичког појма брака. Поглед из италијанске правне праксе

Аутор: Александра Прелевић Паладино
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду

САЖЕТАК
У овом раду се трага за одговором на питање шта је то савремени брак кроз критичку анализу јуснатуралистичког погледа, прецизније појма брака у дјелу Роберта Джорџа, с једне стране, и кроз концептуалну анализу брака у процесу његовог трансформисања, с друге стране. Након приказа предмета критичке анализе, приређује се осврт на случај Италије, друштва са традиционално католички јуснатуралистичким поимањем брака, што омогућава тестирање јуснатуралистичког погледа на брак и указивање на оно шта га чини нефункционалним у пракси. Затим се развија критика појма „правог брака” кроз преиспитивање утемељености саставних компоненти појма како у контексту савременог брака, тако и унутар саме Джорџове концепције брака. Основна теза која се заступа у овом раду је да је брак правни институт у процесу редефинисања усљед чега долази до проширења учесника и до измјене у значају и улози до сада познатих функција брака. Полазећи од становишта да постоји простор у методолошком смислу за једно функционално објашњење природе права, а у овом случају правног института брака, на вредносно неутралан начин, аутор долази до једне нове функције савременог брака и доноси вредносно-неутралну дефиницију савременог брака засновану на идеји о привилегованом емотивном односу.
Кључне речи: савремени брак, нова функција брака, привилеговани емотивни однос, јуснатурализам, појам брака, појам брака у Италији, прави брак, породица и брак, брак као вриједност по себи, функционална методологија

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Уобличавање идеје правде у „поеми о правди”

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Као једно од најважнијих начела уобличења социјалних односа Хесиод истиче начело правде. Он идеју правде ставља у само средиште живота, јер у њој налази онај корен из кога треба да израсте другачији и бољи свет. Идеја правде се код Хесиода манифестује као потреба за учвршћивањем односа еквиваленције тамо где је он стабилан и адекватан, и за његовим успостављањем тамо где је дестабилизован и неадекватан. Присутност правде на свим нивоима, од највишег метафизичког, па све до релација у практичкој сфери, указује да она може бити разматрана као моћно божанство, као космичко начело, али и као легитимацијска основа свеобухватног људског делања. Код Хесиода се коначно наговештава разлика између поретка узрочности неразумске природе и поретка обичајносне дужности, односно између биа на једној страни и номоса и дике на другој страни. Сматрајући да жива бића не могу нарушавати поредак биа, али да човек може нарушавати поредак дике, Хесиод постулира разлику која ће бити кључна за касније филозофско промишљање сфере праxиса.
Кључне речи: Хесиод, Послови и дани, правда, „поема о правдиˮ, делање, биа, номос

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2020

Креирање правде и права кроз сучељавање представа Одисеја и просаца

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК
Аутор у раду анализира Хомерово специфично представљање правде, посматрано, пре свега, из визуре његове Одисеје. У овом епу може се регистровати још једна димензија правде, мимо у претходном есеју поменутих карактеристика еквиваленције и корелативности, те принципа „моћ је правоˮ, а то је наговештај њене примене у међуполиским односима. Овоме треба додати и посебно место које има Зевс, посредством кога Хелени треба да схвате да је правда неопходна за разрешење њихових сукоба. Као највиши заступник правде уопште Зевс кажњава оне дела којих нису у сагласности са правдом, што, на концу, указује Ахејцима да треба да формирају заједницу која је утемељена на правди, а та заједница је полис.
Кључне речи: Хомер, Одисеја, правда, право, међуполиски односи, Зевс, Хелени, обичајност

Ваше радове можете слати путем

Ваше радове можете слати путем

Број 3/2020

Упућивање најопаснијих осуђеника на издржавање казне затвора

Autor: Др Иван Д. Милић
Универзитет у Новом Саду, Правни факултет

САЖЕТАК
У Републици Србији има више од тридесет казнених завода у којима су „смештена“ лица лишена слободе из различитих законом предвиђених разлога. Осуђено лице се након правноснажности судске одлуке упућује на издржавање казне затвора. То је правило, али постоји и изузетак. Положај осуђеника на издржавању казне затвора зависи и од врсте и типа казненог завода у којем издржава казну. У који казнени завод ће осуђеник бити упућен на издржавање казне зависи од многобројних околности које су уређене прописима. Од 2009. године у Републици Србији важе и посебна правила у вези са издржавањем казне затвора за одређену категорију осуђеника. Те године је донет Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала. Предмет пажње аутора је упућивање најопаснијих осуђеника на издржавање казне затвора. С тим у вези, аутор указује на то ко су најопаснији осуђеници, где они издржавају казну затвора и како је уређен сам поступак упућивања на издржавање казне.
Кључне речи: осуђени, упућивање, суд, казна затвора, организовани криминал, Посебно одељење

Број 3/2020

Kривичноправна заштита личних података

Аутори:
Милош Б. Секулић; студент докторских студија; Правни факултет Универзитета у Новом Саду
Гордан Грујић; студент докторских студија; Факултет за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија

САЖЕТАК
Право на приватност је једно од фундаменталних људских права које служи остваривању човека као друштвеног бића и заштити приватне сфере његовог живота. Иако се оно може посматрати на различите начине, у данашњим условима експанзије информационих и комуникационих технологија, оно се у највећој мери доводи у везу са подацима о личности и њиховом доступношћу трећим лицима. У том смислу, право на приватност се штити и преко заштите података о личности. Основ за овакву заштиту у српском праву је садржан већ у Уставу Србије, а домаћи законодавац је доношењем новог Закона о заштити података о личности показао своју одлучност да ту заштиту појача и прошири. Када је реч о кривичноправној заштити, она је предвиђена Кривичним закоником у смислу прописивања посебног кривичног дела неовлашћено прикупљање личних података из чл. 146. Кривичног законика. Аутори овог научног рада ће покушати да изложе у чему се огледа угроженост права на приватност и података о личности, те да кроз приказивање елемената наведеног кривичног дела дају јаснију слику како се кривичноправна заштита ових вредности остварује у праву Србије.
Кључне речи: право на приватност, неовлашћено прикупљање личних података, Кривични законик, Закон о заштити података о личности.

Број 3/2020

Арбитражна клаузула у општим условима пословања: актуелне тенденције у међународној трговинској versus потрошачкој арбитражи

Аутор: Доц. др Слободан Вукадиновић
Правни факултет Универзитета Унион у Београду

САЖЕТАК
У раду се указује на различитост тенденција у поимању арбитражне клаузуле садржане у општим условима пословања у (међународном) трговинском и у потрошачком праву. Резултати показују да је актуелно присутна супротна логика у питању посебног скретања пажње на арбитражну клаузулу садржану у ОУП и неопходност да такав арбитражни споразум буде садржан у одвојеном документу (исправи) и својеручно потписан. Међународна трговачка арбитража и то како правна догматика, тако и арбитражна и судска пракса, указују већ неколико деценија на тенденцију ка либералнијем и флексибилнијем разумевању писане форме, у смислу пуноважности арбитражне клаузуле која је садржана у ОУП на које се упућује у основном материјалном уговору. Супротно томе, у потрошачком праву уочава се тенденција да арбитражна клаузула садржана у ОУП на коју није скренута пажња представља ништаву одредбу, те се захтева да буде садржана на посебном писмену коју потписују обе уговорне стране. То упућује на закључак да је потребно посебно скретање пажње на арбитражни начин решавања потрошачког спора, док савремена упоредно-правна судска и арбитражна пракса у међународној трговини бележе случајеве у којима је суд изричито стао на становиште којим истицање трговца да није био упознат или свестан да ОУП садрже арбитражну клаузулу и да му на њу није скренута пажња, сматра неоснованим и неутемељеним са образложењем да се примена и ОУП и арбитраже у међународној трговини данас сматра уобичајеним.
Кључне речи: арбитража, арбитражна клаузула, алтернативно решавање спорова, арбитражни споразум, уговор, општи услови, пророгација надлежности, потрошач

Број 3/2020

Правноисторијски поглед на државинску заштиту у српском праву

Аутор: Биљана Гавриловић
студент докторских студија; Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

САЖЕТАК
У овом раду се анализирају режими државине према Српском грађанском законику и Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1929. године, у периоду од 1844. до 1941. године. Развој државинске заштите у овом периоду огледао се у томе што је у Кнежевини и Краљевини Србији државина штићена, пре свега, посредством кривичноправног система, док је у југословенској Краљевини тежиште заштите прешло на грађанско правосуђе. Наиме, иако су државина и њена заштита, у Кнежевини и Краљевини Србији били регулисани и грађанско-правним нормама, народ је ипак посезао за кривичноправном заштитом. Јер, осим што је државинска заштита „боловала“ од бројних нејасноћа у СГЗ-у, она, у Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1865. године, није била регулисана посебно, тј. различито од редовног парничног поступка. Стога, тек од ступања на снагу југословенског Законика о парничном поступку државина ужива адекватну, грађанско-правну заштиту и на простору Србије.
Кључне речи: државина, Српски грађански законик, заштита државине, парнични поступак

Број 3/2020

Заступници привредних друштава

Аутор: Др Сима Кнежевић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК
У раду се обрађује садржина института заступништва и његов суштински смисао, те се врши упоређивање решења о заступању по Закону о облигационим односима и Закону о привредним друштвима и указује на различита решења. Затим се обрађује термин „законски (статутарни) заступници“ који користи Закон о привредним друштвима, и указује на конфузију коју овај израз ствара у односу на друге законе који овај термин употребљавају у сасвим другом значењу. На крају анализирају се решења Закона о привредним друштвима о законским (статутарним) заступницима привредних друштава, осталим заступницима, заступницима по запослењу и прокура.
Кључне речи: заступништво, законски заступници, привредна друштва, прокура

Број 3/2020

Креирање правде и права кроз сучељавање представа Одисеја и просаца

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК
Аутор у раду анализира Хомерово специфично представљање правде, посматрано, пре свега, из визуре његове Одисеје. У овом епу може се регистровати још једна димензија правде, мимо у претходном есеју поменутих карактеристика еквиваленције и корелативности, те принципа „моћ је правоˮ, а то је наговештај њене примене у међуполиским односима. Овоме треба додати и посебно место које има Зевс, посредством кога Хелени треба да схвате да је правда неопходна за разрешење њихових сукоба. Као највиши заступник правде уопште Зевс кажњава оне дела којих нису у сагласности са правдом, што, на концу, указује Ахејцима да треба да формирају заједницу која је утемељена на правди, а та заједница је полис.
Кључне речи: Хомер, Одисеја, правда, право, међуполиски односи, Зевс, Хелени, обичајност