ИСТОРИЈАТ

Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.

Advokatska komora Vojvodine

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

АНГАЖОВАЊЕ И ПОСТУПАЊЕ ПРИКРИВЕНОГ ИСЛЕДНИКА Етички изазови правних решења

Аутор: Марија Лјубинковић
Студент докторских студија на Криминалистичко-полицијском универзитету

САЖЕТАК: Искушење доказивању кривичних дела 21. века умногоме представља константно напредовање и усавршавање метода и начина деловања извршилаца, што је посебно карактеристично за најтеже облике криминалитета који угрожавају безбедност државе, а и свих њених грађана. Стога се јавља и потреба за специфичним начинима деловања државе како у превенцији ових кривичних дела, тако и у њиховој репресији. Њима је обухваћено коришћење посебних доказних радњи предвиђених законом, а као најкомплекснија од истих у српском законодавству присутна је радња ангажовања прикривеног иследника. Кључна одлика поступања прикривеног иследника садржана је у оквиру чл. 185. ст. 4. ЗКП РС, а подразумева да је забрањено и кажњиво да прикривени иследник подстрекава на извршење кривичног дела. Ипак, друга законодавства, какво је законодавство САД-а, познају и институт агента провокатора. Питање које се намеће односи се на етичност, али и ефикасност различитих законских решења, а циљ истраживања јесте својеврсно научно објашњење односа једног и другог законског решења према етичности уопште, али и према бројним правним институтима који могу доћи у опасност при провокацији на извршење кривичног дела. При спровођењу овог истраживања је, поред аналитичко синтетичких и индуктивно-дедуктивних метода, важно место заузимао и статистички метод јер је за спровођење истраживања коришћен кратак анкетни упитник примењен на испитаном телу од 82 насумична испитаника.
Кључне речи: прикривени иследник, агент провокатор, посебне доказне радње, етика, компаративно законодавство, морална одговорност, правна одговорност

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

ПОЛОЖАЈ ОШТЕЋЕНОГ У ЈАВНОТУЖИЛАЧКОЈ ИСТРАЗИ

Аутор: Александар Квастек
Факултет безбедности Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Од како је у Републици Србији уведена јавнотужилачка истрага поставило се питање њених предности и недостатака у односу на истрагу коју су до тада спроводиле истражне судије. Једно од централних питања у домену проблематике јавнотужилачке истраге јесте и правни положај оштећеног, тј. питање његовог утицаја на почетак, ток и окончање истраге. Стога ће у овом раду бити речи о значају воље оштећеног не само за почетак истраге већ и предистражног поступка као стадијума који истој претходи, односно самог гоњења учиниоца кривичног дела, могућности оштећеног да преузме кривично гоњење у случају да јавни тужилац одустане од даљег гоњења окривљеног, као и о праву оштећеног на приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. У склопу права оштећеног на приговор биће размотрено и питање могућности оштећеног да утиче на примену одређених диверзионих модела кривичне процедуре, пре свега у оквиру поступања јавног тужиоца по начелу опортунитета кривичног гоњења. Осим права које оштећени има у кривичном поступку, у овом делу рада осврнућемо се и на обавезе које су му наметнуте од стране законодавца. На крају анализе биће изложени закључци до којих се дошло у овом раду, као и ставови појединих актера кривич- ног поступка у погледу положаја оштећеног у истрази.
Кључне речи: оштећени, јавни тужилац, истрага, приговор, права, обавезе

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

ОПШТА НЕДЕЛОТВОРНОСТ ЖАЛБЕ НА РЕШЕЊЕ О ЗАДРЖАВАЊУ
Коначни резултати истраживања

Аутор: Др Александар Тодоровић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК: Овим радом се представљају резултати окончаног истраживања које се бавило питањем делотворности жалбе на решење о задржавању из чл. 294. Законика о кривичном поступку. Истраживање о ком се у раду извештава спроведено је на територији читаве Републике Србије, обухватило је све основне и више судове као и анкетно испитивање у коме је учествовало више од триста адвоката. Мада већина колега неће бити изненађена резултатима истраживања, оно се показало вишеструко корисним, а најпре из разлога што оно чињенично и свеобухватно показује стварно стање ствари у вези са делотворношћу правног лека који је био предмет истраживања. Овим истраживањем документује се оно што је у досадашњој правној пракси било на нивоу општег (али емпиријски непровереног) утиска.
Кључне речи: решење о задржавању, делотворност, правни лек

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

ДА ЛИ ВЛАСНИК ОБЈЕКТА (РАДЊЕ) МОЖЕ ИЗ СВОЈИХ ПРОСТОРИЈА УДАЉИТИ НЕЖЕЉЕНЕ КУПЦЕ?

Аутор: Др Лука Бренеселовић
Адвокатска комора Београда

САЖЕТАК: У раду се настоји кориговати мишљење у пословној пракси већих радњи по коме власници и корисници пословних просторија не могу удаљити непожељне купце/потрошаче из објекта. Питање је у овом тренутку актуелно због купаца који у објектима супермаркета, апотека и у другим радњама одбијају да носе заштитне маске. Рад прво указује на значај концепта својине какав је признат и у нашем праву, а затим се излагање употпуњује упоредноправним увидима у страну теорију (тзв. privates Hausrecht немачког права). Разматрају се обим и ограничења права газдовања објектом, као својинског овлашћења, те питање извршења одн. фактичне заштите тог права. Изражава се бојазан да би изостанак реакције одговорног лица у продавници на непоштовање епидемиолошких прописа могао бити основ за материјалну одговорност власника радње и тог лица, али и скуп чињеница које повећавају ризик изложености кривичном гоњењу.
Кључне речи: право својине, право газдовања објектом, непоступање по здравственим прописима, корона-вирус, Hausrecht

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ С ПОРОДИЧНИМ ДУЖНОСТИМА ОД ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ

Аутор: Кристина Балножан
Студент докторских студија Правног факултета Универзитета у Београду

САЖЕТАК: Губитак запослења један је од најстреснијих животних догођаја свих, а посебно запослених с породичним дужностима. Запослена мајка, све чешће и отац, врше породичне дужности према деци, а неретко их врши и само један, тзв. самохрани родитељ услед декомпозиције породице. Породичне дужности према деци нису, међутим, једине већ битну садржину обавеза радно активног становништва чине и помоћ и нега старих и/или болесних сродника и/или супружника. У раду ће се, најпре, указати да заспослени с породичним дужностима нису јединствена правна категорија. Породичне дужности запослених не смеју, као такве, представљати ваљан разлог престанка радног односа у смислу међународних стандарда. Истраживање у наставку, стога, тежи да прикаже посебну заштиту од отказа уговора о раду различитих категорија запослених с обавезама према деци, те да провери да ли је и на који начин оваква заштита обезбеђена запосленима с обавезама према другим члановима породице, јер се посебна заштита од отказа уговора о раду у националном праву експлицитно јемчи запосленима само за време трудноће, одсуства с рада ради посебне неге / неге детета. С тим у вези, разматрају се међународни стандарди значајни за предмет истраживања, те поједини страни системи који другачије уважавају породичну ситуацију запослених, применом превасходно нормативног, упоредноправног метода.
Кључне речи: отказ уговора о раду, посебна заштита, неоправдани отказни разлози, запослени с породичним дужностима, трудноћа, нега детета, нега и помоћ чланова породице

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

ПРОБЛЕМИ КОД ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА У КУЋНИМ УСЛОВИМА

Аутор: Марина Брашован Делић
Студент докторских студија Правни факултет Универзитета у Београду

САЖЕТАК: У Републици Србији, од свих алтернативних кривичних санкција судови су, поред условне осуде, најчешће изрицали казну затвора у кућним условима. Поред прегледа легислативе која регулише предметну област, аутор у раду указује на проблеме са којима се судови и повереници сусрећу у пракси приликом извршења казне затвора у кућним условима. Неадекватна примена прописа који уређују извршење казне кућног затвора, уз техничке и кадровске недостатке са којима се Повереничка служба у оквиру Управе за извршење кривичних санкција у Републици Србији суочава, може водити њеној делимичној или привременој немогућности извршења. Користећи се доступним статистичким подацима о изреченим кривичним санкцијама, испитивањем мишљења судија и ставова повереника, евалуацијом података из других истраживања у овој области, аутор је покушао да одговори на питање да ли се и на који начин постојећи проблеми извршења казне кућног затвора у Србији могу превазићи. Отклањање формалних и техничких недостатака у извршењу требало би да покаже у којој мери се изрицањем кућног затвора остварују циљеви генералне и специјалне превенције, имајући у виду да, у одређеним ситуацијама у пракси, изречена казна кућног затвора остаје нереализована.
Кључне речи: кућни затвор, начин извршења казне затвора, алтернативне санкције, повереник за извршење

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2021

УСЛОВНИ ОТПУСТ
Кривичноправни и кривичнопроцесни аспекти

Аутор: Др Светлана Ђуричић
Виши суд у Сремској Митровици

САЖЕТАК: Условни отпуст датира још од половине XIX века и има своје корене у прогресивном и ирском систему извршења казне лишења слободе. Наиме, трећа фаза у извршењу казне затвора у прогресивном систему је названа условни отпуст, док је у ирском систему то била четврта фаза. Ирски систем извршења казне затвора је био прихваћен у великом броју земаља, међу којима и у предратној Југославији. По узору на тај систем је направљено неколико затвора у Југославији – Зеници, Сремској Митровици, Лепоглави. Циљ условног отпуста је да се осуђени добро влада за време издржавања казне затвора, да извршава радне обавезе и да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело, а све у циљу ресоцијализације осуђеног лица. Због тога, проширење забране условног отпуста за одређена кривична дела се коси са основном сврхом кажњавања. Кажњавање и извршење казне не може бити одмазда за учињено кривично дело, што би одговарало теорији застрашивања путем извршења казне која је одавно напуштена и данас је заступљена модерна теорија о сврси кажњавања, теорија ресоцијализације, која у први план ставља индивидуализацију казне лишења слободе, битну за успешно преваспитавање осуђеног лица.
Кључне речи: условни отпуст, казна, сврха кажњавања, преваспитавање, ресоцијализација

Ваше радове можете слати путем

Ваше радове можете слати путем

Број 4/2020

Ванредно стање на границама права. Превредновање једног критичког концепта

Аутори:
Др Алпар Лошонц 
Дописни члан Српске академије наука и уметности Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука
Др Марк Лошонц
Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду

САЖЕТАК
Чланак се фокусира на појам ванредног стања, узимајући у обзир његова правна и политичка значења. Расправљајући с Агамбеновом анализом ванредног стања, чланак нуди алтернативно објашњење генезе ванредног стања, са посебним освртом на улогу либерализма, нуклеарног рата и извора ванредног стања које је било уведено у САД након терористичких напада 11. септембра. У чланку се наглашава да ванредно стање не треба описати као „аномично стање” које суспендује право, већ је реч о много комплекснијим односима у којима се оно правно и неправно „органски” преплићу. Чланак се завршава анализом неолибералног односа према ванредном стању.
Кључне речи: ванредно стање, илегалност и аномија, Агамбен, либерализам, нуклеарни рат, неолиберализам

Број 4/2020

Бивствовање ван закона. Кафкина филозофија права

Аутор: Др Драган Проле
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, одсек за филозофију

САЖЕТАК
На многим местима у Кафкиној књижевности варирана је идеја да колико год ствари лоше стајале у људском свету, још лошија је човекова склоност да себе штити тако што ствара илузорне представе о њему. Ако се порекло водеће међу фаталним илузијама савремености везује за потребу за сигурношћу, уточиштем, заштитом, дакле за исту ону потребу која је установила неопходност доношења закона и развијања правног система, онда се и значајне странице Кафкине књижевности могу читати у хоризонту својеврсне негативне антропологије. Нјене премисе као да сведоче о изневереној људској тежњи да посредством судова и права заштити сваког појединца. Аутор поклања посебну пажњу питању шта значи бити ван закона, истичући да човек са села који остаје пред законом метафорички заступа јеврејске избеглице из Галиције које су остале пред капијама Прага 1914.
Кључне речи: Кафка, филозофија права, сигурност, бити ван закона

Број 4/2020

Појам права нужде (Notrecht) у Хегеловој филозофији

Аутор: Др Невена Јевтић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Овај чланак је посвећен истраживању смисла права (из) нужде (Нотрецхт) у Хегеловој филозофији права. Први део рада ће изложити основне мотиве Хегелове апстрактноправне категорије власништва, те расправе са Савињијем, која представља дубљи историјски и филозофски основ овог права. Други део рада ће дати преглед Кантовог и Фихтеовог разумевања и дефинисања права нужде у оквирима практичке филозофије. Као кључна разлика у односу на схватање права нужде у филозофијама његових претходника, биће истакнута социјално- политичка димензија код Хегела, као предмет анализе у трећем делу рада.
Кључне речи: филозофија права, грађанско друштво, Хегел, Нотрецхт, нужда, власништво

Број 4/2020

Основне црте филозофије људских права

Аутор: Др Мина Р. Ђикановић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
У раду се истражује могућност заснивања филозофије људских права као посебне филозофске знаности. Савремене тематизације проблема људских права називају се филозофијама, али у бити нису филозофске. Следећи Хегелово разумевање модерне обичајности и Аристотелово учење о четири узрока, настоји се дати нацрт за истраживање могућности успостављања филозофије људских права као особене филозофске знаности. Нацрт укључује разматрање одређења предмета и методе, као и покушај конкретне примене Аристотеловог учења о четири узрока на појам људских права.
Кључне речи: филозофија људских права, људска права, право, морал, знаност, Аристотел, Хегел, четири узрока

Број 4/2020

Феноменологија кривице. Неки увиди о Јасперсовом и Хегеловом схватању кривице

Аутор: Тања Д. Тодоровић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Јасперс проблем кривице испитује у ближој вези са идејом комуникације која своју метафизичку основу налази у идеји хуманитета. Нјегово разликовање четири врсте кривице своју основу налази у метафизичкој кривици. Јасперс је у свом учењу усвојио одређене Кантове етичке увиде, а посебно ћемо у том контексту показати везу моралне и метафизичке кривице. Видећемо на који начин се четири врсте кривице које Јасперс разликује (морална, метафизичка, криминална и политичка) могу – из Хегелове филозофске позиције, на трагу критике Канта – редуковати на моралну и правну кривицу.
Кључне речи: кривица, комуникација, метафизика, морал, право

Број 4/2020

Критика јуснатуралистичког појма брака. Поглед из италијанске правне праксе

Аутор: Александра Прелевић Паладино
Студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду

САЖЕТАК
У овом раду се трага за одговором на питање шта је то савремени брак кроз критичку анализу јуснатуралистичког погледа, прецизније појма брака у дјелу Роберта Джорџа, с једне стране, и кроз концептуалну анализу брака у процесу његовог трансформисања, с друге стране. Након приказа предмета критичке анализе, приређује се осврт на случај Италије, друштва са традиционално католички јуснатуралистичким поимањем брака, што омогућава тестирање јуснатуралистичког погледа на брак и указивање на оно шта га чини нефункционалним у пракси. Затим се развија критика појма „правог брака” кроз преиспитивање утемељености саставних компоненти појма како у контексту савременог брака, тако и унутар саме Джорџове концепције брака. Основна теза која се заступа у овом раду је да је брак правни институт у процесу редефинисања усљед чега долази до проширења учесника и до измјене у значају и улози до сада познатих функција брака. Полазећи од становишта да постоји простор у методолошком смислу за једно функционално објашњење природе права, а у овом случају правног института брака, на вредносно неутралан начин, аутор долази до једне нове функције савременог брака и доноси вредносно-неутралну дефиницију савременог брака засновану на идеји о привилегованом емотивном односу.
Кључне речи: савремени брак, нова функција брака, привилеговани емотивни однос, јуснатурализам, појам брака, појам брака у Италији, прави брак, породица и брак, брак као вриједност по себи, функционална методологија

Број 4/2020

Уобличавање идеје правде у „поеми о правди”

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за филозофију

САЖЕТАК
Као једно од најважнијих начела уобличења социјалних односа Хесиод истиче начело правде. Он идеју правде ставља у само средиште живота, јер у њој налази онај корен из кога треба да израсте другачији и бољи свет. Идеја правде се код Хесиода манифестује као потреба за учвршћивањем односа еквиваленције тамо где је он стабилан и адекватан, и за његовим успостављањем тамо где је дестабилизован и неадекватан. Присутност правде на свим нивоима, од највишег метафизичког, па све до релација у практичкој сфери, указује да она може бити разматрана као моћно божанство, као космичко начело, али и као легитимацијска основа свеобухватног људског делања. Код Хесиода се коначно наговештава разлика између поретка узрочности неразумске природе и поретка обичајносне дужности, односно између биа на једној страни и номоса и дике на другој страни. Сматрајући да жива бића не могу нарушавати поредак биа, али да човек може нарушавати поредак дике, Хесиод постулира разлику која ће бити кључна за касније филозофско промишљање сфере праxиса.
Кључне речи: Хесиод, Послови и дани, правда, „поема о правдиˮ, делање, биа, номос

Број 4/2020

Креирање правде и права кроз сучељавање представа Одисеја и просаца

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК
Аутор у раду анализира Хомерово специфично представљање правде, посматрано, пре свега, из визуре његове Одисеје. У овом епу може се регистровати још једна димензија правде, мимо у претходном есеју поменутих карактеристика еквиваленције и корелативности, те принципа „моћ је правоˮ, а то је наговештај њене примене у међуполиским односима. Овоме треба додати и посебно место које има Зевс, посредством кога Хелени треба да схвате да је правда неопходна за разрешење њихових сукоба. Као највиши заступник правде уопште Зевс кажњава оне дела којих нису у сагласности са правдом, што, на концу, указује Ахејцима да треба да формирају заједницу која је утемељена на правди, а та заједница је полис.
Кључне речи: Хомер, Одисеја, правда, право, међуполиски односи, Зевс, Хелени, обичајност