Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2025
Аутор:
Др Стојана Петровић
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци
САЖЕТАК: У оба посматрана ентитета Босне и Херцеговине – Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине постоје подручја на којима је постојећа евиденција непокретности уништена или је оштећена, а извјесно је да ће бити спроведен поступак њеног обнављања. Будући да је процес устројавања евиденције непокретности дуготрајан, законодавци предвиђају посебна процесна правила када се таква непокретност предложи као предмет принудног извршења. Законодавци на тај начин покушавају да тражиоцима извршења надомјесте још увијек присутно неуредно вођење јавних регистара, односно њихово непостојање на појединим подручјима и да им омогуће спровођење принудног судског намирења и на оваквим непокретностима. Ово, нарочито у ситуацији када извршеник нема други предмет извршења који би тражилац извршења могао предложити. Циљ истраживања је нормативно-догматска анализа домаћег законодавног модела извршења на непокретности која није уписана у јавни регистар, јер је он уништен, или оштећен. Из анализе домаће и упоредне процесне доктрине и доступне актуелне домаће судске праксе произлази да посебна правила поступка која се у овој ситуацији примјењују у оба ентитета Босне и Херцеговине не кореспондирају интересу тражиоца извршења за ефикасно намирење на оваквим непокретностима.
Кључне речи: извршни поступак, непокретност, упис права на непокретности, катастар, земљишна књига
Аутор:
Марија Милојевић
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
САЖЕТАК: Рад се бави анализом појма кривичнопроцесног субјекта кроз теоријски, нормативни и компаративни оквир, с посебним освртом на положај оштећеног и жртве кривичног дела у кривичном поступку. Полази се од традиционалног схватања по којем су кривичнопроцесни субјекти носиоци одређених процесних функција – суђења, оптужења и одбране – и деле се на главне и споредне субјекте. У том контексту, оштећени се одређује као споредни кривичнопроцесни субјекат, али са комплексним процесним статусом јер може истовремено вршити више функција (нпр. функцију сведочења, покретања гоњења или истицања имовинскоправног захтева). Посебна пажња посвећена је разграничењу појмова оштећени и жртва кривичног дела у домаћем законодавству и међународним документима, нарочито у Директиви 2012/29/ЕУ и Декларацији УН из 1985. године. Анализом се указује да појам жртве обухвата шири спектар права, укључујући ванпроцесну заштиту, подршку и помоћ, чиме се превазилази традиционални процесни оквир оштећеног. Закључује се да би хармонизација домаћег права са међународним стандардима захтевала нормативно признавање жртве као посебног процесног субјекта или проширење постојећег појма оштећеног, уз истовремено очување адверзијалног типа кривичног поступка и доследно обезбеђивање заштите жртвама и ван његових граница.
Кључне речи: кривичнопроцесна функција, споредни кривичнопроцесни субјекат, оштећени, жртва кривичног дела, тродимензионални модел, међународни стандарди
Аутор:
Миодрага Тошић
Основни суд у Сокоцу, Босна и Херцеговина
САЖЕТАК: У пракси је неопходно правити разлику између отказа уговора о раду због неостваривања резултата рада и отказа због непоседовања знања и способности за обављање одређеног посла, будући да су у питању два отказна разлога, док правне празнине и недостатак судске праксе отежавају делотворно остваривање права на заштиту од неоправданог отказа. У том смислу, ауторка полази од поставке да правна одређеност и објективизација норматива рада доприносе спречавању злоупотребе права на отказ, да увођење законске обавезе утврђивања критеријума и надлежности за оцењивање знања и способности запослених доприноси већој правној сигурности у области заштите од неоправданог отказа, док сложенији отказни поступак може имати значајну улогу у превенцији настанка радних спорова. Такође, у чланку је закључено да важећа законодавна решења с правом трпе значајну критику, јер не могу бити иста за све отказне разлоге, те да реинтеграција, као правна последица незаконитог отказа, код овог отказног разлога нема практичног значаја.
Кључне речи: престанак радног односа, неостваривање резултата рада, непоседовање знања и способности, реинтеграција
Аутор:
Андријана Ристић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Развој технологије и убрзане промене у свету рада довеле су до појаве нових, специфичних форми рада које су виђене као одговор на измењене потребе послодаваца и радника условљене овим околностима. Међутим, особености и правна неуређеност ових форми рада у већини држава широм света, довеле су до тога да радници који су у њих укључени у великој мери остају „невидљиви“ за правне системе, услед чега им није гарантован ни минимални ниво радних и социјалних права који би морао бити доступан свим радно ангажованим појединцима. Такво стање представља озбиљан ризик за уживање права на достојанствен рад и ствара повољан амбијент за појаву радне експлоатације. Наведене околности, у светлу пораста значаја нових форми рада, представљају кључне разлоге који су ауторку подстакли да се определи за ову тему. У том смислу, у раду ће бити анализирана повезаност нових форми рада и радноправног положаја радника који се у њима налазе, са повећаним ризиком од радне експлоатације. На самом крају, ауторка ће покушати да на сумаран начин укаже на потребу преиспитивања постојећих граница радноправне заштите у светлу нових форми рада, као и на правна решења за која сматра да могу допринети превазилажењу идентификованих проблема у овом контексту.
Кључне речи: нове форме рада, рад заснован на коришћењу информационо-комуникационих технологија, онлајн рад, радна експлоатација, достојанствен рад
Аутор:
Наталија Недељковић
Правни факултет Универзитета у Нишу
САЖЕТАК: Европски суд за људска права доследно сагледава право на сазнање биолошког порекла као саставни елемент права на поштовање приватног и породичног живота, као и међународно признатог права детета на идентитет. Државе потписнице Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода имају позитивну обавезу да обезбеде успостављање правичне равнотеже између права детета да сазна своје порекло, с једне стране, и права претпостављеног родитеља на поштовање приватног живота / телесног интегритета или права постојећих законских родитеља на очување стабилности породичних односа, с друге стране. Ставови које у раду испитујемо тичу се домашаја употребе ДНК анализе и њене доказне снаге, али и ширих питања од друштвено-етичког значаја – да ли ДНК анализа може или сме да буде правно обавезујућа, какве су последице неподвргавања анализи, као и да ли правни систем нуди алтернативу одбијању. Циљ рада је да се, кроз теоријску и емпиријску анализу праксе Европског суда за људска права, изврши синтеза најважнијих стандарда у овој области. У раду су коришћене следеће методе: нормативно-догматски, упоредноправни, метод анализе садржаја, метод студије случаја и намерно узорковање.
Кључне речи: ДНК анализа; медицинско вештачење; право на сазнање порекла; пракса Европског суда за људска права; право на поштовање приватног и породичног живота; матернитетски и патернитетски спорови
Аутор:
Дејан Терзић
Апелациони суд у Новом Саду
САЖЕТАК: У раду је из угла искусног практичара дат свеобухватан приказ одредаба домаћег процесног законодавства о начину утврђивања чињеница у кривичном поступку, са посебним нагласком на незаконите доказе, уз критичку анализу одређених решења, како из актуелног прописа, тако и из нацрта измена и допуна Законика о кривичном поступку, али и кроз актуелну судску праксу.
Кључне речи: кривични поступак, докази, незаконити докази
Број 3/2025
ПРИНЦИП НЕКAЖЊАВАЊА ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА – МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ СТАНДАРДИ И СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Аутори:
Др Вељко Турањанин
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
Др Младен Јеличић
Прекршајни суд у Шапцу
САЖЕТАК: Аутори у раду анализирају принцип некажњавања жртава трговине људима кроз призму међународних правних стандарда у овој области и стања у Републици Србији. Након уводних напомена о значају овог питања, аутори су указали на међународни правни оквир који прати поменути принцип, али и на примере из упоредног права и одлуке Европског суда за људска права. С обзиром на то да примена овог принципа у пракси подразумева претходну идентификацију жртве трговине људима, анализиран је овај поступак у Републици Србији. Посебно је указано на ингеренције Центра за заштиту жртава трговине људима који је једини државни орган надлежан за спровођење поменутог поступка. Потом су аутори размотрили наведено питање из угла трећег извештаја ГРЕТА, а указано је и на тренутне кораке које предузима Србија у правцу испуњавања међународних обавеза, па су сумарно анализиране одредбе Нацрта закона о сузбијању и спречавању трговине људима и заштити жртава у погледу принципа некажњавања. Закључак аутора је да имплементација принципа некажњавања жртава трговине људима у позитивноправни систем Републике Србије, а у складу са међународним стандардима, треба да буде праћена и одговарајућим изменама Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о прекршајима.
Кључне речи: трговина људима, жртва, некажњавање жртава трговине људима, кривични поступак, прекршајни поступак
Аутор:
Др Милана Писарић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Откривање пореских кривичних дела у Србији у надлежности је Пореске управе, а ове послове обавља Пореска полиција. Њено поступање функционално је повезано с пореском контролом, коју спроводе порески инспектори, будући да се током утврђивања чињеница у том поступку може доћи до сазнања да постоје основи сумње да је извршено пореско кривично дело, након чега се „активира“ улога Пореске полиције, која поступа у предистражном поступку као орган унутрашњих послова. Порески инспектори и инспектори Пореске полиције овлашћени су да предузимају одређене мере и радње којима се прикупљају обавештења и докази који могу бити од значаја за кривични поступак за пореска кривична дела. Поставља се питање да ли су њихова овлашћења адекватна за ефикасно откривање пореских кривичних дела и учинилаца. Да би се пронашао одговор на то питање, у раду је анализиран правни оквир поступања Пореске управе, од значаја за сузбијање овог облика финансијског криминала. Резултати свеобухватне анализе јасно указују на потребу за унапређењем домаћег правног оквира, а у раду су дати одређени предлози de lege ferenda за законодавну интервенцију.
Кључне речи: пореска кривична дела, Пореска управа, пореска контрола, Пореска полиција
Аутор:
Петра Станојевић
Институт друштвених наука, Београд
САЖЕТАК: Устав РС предвиђа право на здраву животну средину, док Закон о облигационим односима оставља могућност накнаде нематеријалне штете због повреде права личности. Рад анализира да ли се право на здраву животну средину сматра правом личности, у чему се састоји његова повреда и да ли је тужба за накнаду нематеријалне штете због повреде овог права најповољнији механизам заштите права лица угрожених загађењем.
Кључне речи: право на здраву животну средину, права личности, загађење, нематеријална штета, одговорност државе, еколошко право, деликтна одговорност
Аутор:
Ратко Гавранић
Адвокатска комора Војводине
САЖЕТАК: Закон о заштити узбуњивача Републике Србије примењује се у судској пракси готово десет година. Инспирисан овом чињеницом, аутор се у раду на бази постојећег нормативног оквира и ставова судске праксе бави кључним питањима од значаја за судску заштиту узбуњивача. Ова питања односе се на примену Закона о заштити узбуњивача, рокове за заштиту узбуњивача, пасивну легитимацију у поступку за заштиту узбуњивача, судску надлежност, постојање узрочне везе између радњи узбуњивања и штетних радњи, и на крају привремене мере за заштиту узбуњивача као најефикасније средство заштите узбуњивача. У намери да се анализом обухвати примена закона на целој територији Републике Србије, у раду је анализирана пракса сва четири апелациона суда у земљи, као и пракса Врховног суда.
Кључне речи: узбуњивачи, судска заштита узбуњивача, Закон о заштити узбуњивача, судска пракса
Аутор:
Јелена Радовановић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Вишак запослених представља све присутнији проблем у многим секторима и организацијама. Разлози за појаву вишка запослених су бројни. Технолошки напредак који често замењује радну снагу машинама и софтверима, као и неефикасна организација рада унутар предузећа или економске и финансијске кризе, попут кризе изазване пандемијом ковида 19, могу довести до тога да одређени број запослених постане сувишан. Последице оваквог стања су дубоке, јер се појединци који остану без посла суочавају са финансијским проблемима, док се друштво суочава са растом незапослености. Међутим, постоје и решења која могу помоћи у превазилажењу овог проблема. То посебно важи за различите инструменте за решавање вишка запослених, од којих су најважније мере за запошљавање, укључујући премештај запосленог на други посао, чему је посвећен и овај чланак. Премештај на други посао представља једну од кључних мера која се користи за ефикасно управљање људским ресурсима, чиме се избегава колективно отпуштање. Ова пракса омогућава запосленима прелазак са једног посла на други, унутар исте организације или чак у оквиру ширег система. Дакле, овај чланак ће анализирати мере за решавање вишка запослених, с посебним освртом на премештај запосленог на други посао, уз уочавање проблема везаних за закључивање анекса уговора о раду, затим питањем шта се сматра другим „одговарајућим“ послом, али и злоупотребом послодавчевих овлашћења везаних за одређивање мера за запошљавање.
Кључне речи: премештај запосленог, промена посла, вишак запослених, анекс уговора о раду
Аутор:
Ања Балшић
Правни факултет Универзитета у Београду