АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Екологија и казненоправни инструменти заштите. Норма и пракса Републике Северне Македоније
Аутори :
Проф . др Гордана Лажетић
Правни факултет „Јустинијан И“, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје
Доц. др Елена Мујоска – Трпевска
Правни факултет Универзитета „Гоце Делчев“ у Штипу, Северна Македонија
САЖЕТАК: У последњим годинама у Републици Северној Македонији знатно је порасло интересовање научне и стручне заједнице у односу на заштиту животне средине у најширем смислу. Пракса је показала да је неопходна допунска едукација судија и тужитеља у односу на аспекте везане за заштиту животне средине. Потребно је модификовати и допунити еколошку политику новим приоритетима, циљевима и правцима деловања који ће одговарати акутним проблемима животне средине. Велики проблем у Северној Македонији је то што у појединим областима основни стратешки документи нису конзистентни па је тешко вршити мониторинг и релевантну евалуацију остварених циљева. У односу на легислативни оквир мора се истаћи да постоји недостатак систематичности и то да велики број подзаконских аката није донет, па се може закључити да је легислативни оквир у многим деловима непотпун. Текућа реформа казненог материјалног права тиче се и питања веће заштите животне средине, па се предлаже увођење новог кривичног дела екоцид. Предлаже се да се екоцид кажњава са казном затвора од 10 година или доживотна казна затвора ако неко поступи супротно прописима, у намери да нанесе штету животној средини, или ако неко предузме или не предузме радњу која резултира озбиљном и широко распрострањеном или дуготрајном штетом по животну средину.
Кључне речи: Република Северна Македонија, животна средина, еколошка политика, екоцид
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Кривична дела против животне средине, простора и природних добара у Кривичном законику Републике Словеније
Аутор:
Проф. др Вид Јакулин
Правни факултет Универзитета у Љубљани
САЖЕТАК: Аутор обрађује кривична дела против животне средине, простора и природних добара у словеначком Кривичном законику. Кривични законик Републике Словеније обухвата следећа кривична дела против животне средине, простора и природних добара: оптерећивање и уништавање животне средине, загађење мора и вода пловилима, противправно поступање са нуклеарним или другим радиоактивним материјалима, загађење питке воде, загађење намирница или хране за стоку, противправно заузимање земљишта, уништење засада употребом штетних средстава, уништавање шума, мучење животиња, противзаконит лов, противзаконит риболов, незаконито поступање са заштићеним врстама животиња и биљака, преношење заразних болести код животиња и биљака, производња штетних средстава за лечење животиња и несавесно пружање ветеринарске помоћи. Аутор је свестан тога да је кривично право последње и најмање погодно средство за заштиту животне средине, јер се кривични поступак покреће тек када су заштићена правна добра већ оштећена. Ради тога аутор сматра да треба већу пажњу поклонити превенцији – боље спречавати него кажњавати. Упркос томе, због значаја заштићених правних добара, потребна је и кривичноправна заштита животне средине и природних добара.
Кључне речи: Словенија, Кривични законик, кривична дела, животна средина, природна добра
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Начин обрачуна снижења цене код уговора о међународној продаји робе
Аутор :
Милица Поповић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Право купца на снижење цене представља институт римског права који је временом постао широко прихваћен у правним системима са континенталном правном традицијом. Код међународне продаје робе, од посебног значаја је чл. 50. Конвенције Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе који регулише ово право. У раду се анализира начин обрачуна снижења цена као једно од спорних питања у вези са остваривањем права на снижење цене, у смислу чл. 50. Конвенције. Ради целовитог сагледавања проблема, у раду је дат приказ историјата настанка, извора права на снижење цене код уговора о међународној продаји робе, као и услова за примену. Централни део рада јесте питање начина обрачуна снижења цене, са посебним освртом на време и место одређивања вредности саобразне и несаобразне робе ради њиховог поређења и примене формуле обрачуна. Ова питања су била спорна још приликом доношења саме Конвенције, а и данас су предмет дискусија у правној теорији, док је судска пракса недовољно усаглашена. Циљ рада јесте извођење закључка о начину обрачуна снижења цене, путем анализе одредаба Конвенције, решења датих у теорији, као и судској пракси.
Кључне речи: снижење цене, уговор о међународној продаји робе, чл. 50. Конвенције о уговорима о међународној продаји робе, начин обрачуна, време обрачуна, место обрачуна
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Значај правних инструмената за спречавање повреда на раду и професионалних болести
Аутор :
Милица Николић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Ауторка се у раду бави питањем повреда на раду и професионалних болести. Кроз анализу домаћег и страног законодавства ауторка је покушала да укаже на значај правних инструмената за сузбијање и спречавање повреда на раду и професионалних болести. Имајући у виду да постоји велики раскорак између нормативног оквира Републике Србије и стања у пракси, ауторка је мишљења да поједина законодавна решења нису адекватна, те полази од претпоставке да постојећа законска решења подстичу евазију пријављивања повреда на раду и професионалних обољења. Ауторка је у раду спровела емпиријско истраживање применом метода анкете и продубљеног интервјуа, а у циљу добијања података о учесталости наступања повреда на раду, као и о томе да ли се оне благовремено пријављују и евидентирају и ако не, шта је узрок томе. На основу спроведеног истраживања долази се до закључка да су у пракси повреде на раду и професионалне болести све учесталије, док се формално само мали број пријављује и евидентира. Такође, резултати истраживања показују да је евазија пријављивања повреда на раду условљена у великој мери и чињеницом да тренутно стање законодавства у потпуности финансијски терет повреда на раду и професионалних обољења преваљује на послодавце.
Кључне речи: повреда на раду; професионална болест; безбедност и здравље на раду; превенција; евиденција повреда
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Права и дужности оштећеног у кривичном поступку
Аутор :
Ана Петричевић
Адвокатска комора Београда
САЖЕТАК: У раду аутор анализира положај оштећеног у кривичном поступку Републике Србије. Излагање је подељено у три целине. У првој целини говоримо о правима која има лице које је оштећено извршењем кривичног дела, уз критику појединих законских решења и изношење предлога де леге ференда. Друга целина посвећена је дужностима које има оштећени у кривичном поступку, које нису нарочито спорне. На крају су изложена закључна разматрања и предлози усмерени на давање веће улоге оштећеном од оне коју тренутно има и побољшање његовог положаја у кривичном поступку.
Кључне речи: оштећени, кривични поступак, имовинско-правни захтев, приговор, одлагање кривичног гоњења, право на суђење у разумном року
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Повреда права на одбрану приликом одређивања притвора у фази истраге
Аутор :
Др Александар Форца
Окружно јавно тужилаштво у Бањој Луци
САЖЕТАК: Предмет рада је повреда права на одбрану приликом одређивања притвора у фази истраге. Аутор је, на основу постављене хипотезе, у раду покушао да издиференцира другачији правни став од оног којег је поставила домаћа судска пракса, а који се тиче права на одбрану осумњиченог приликом одређивања притвора у истражној фази кривичног поступка. Такође, потребно је нагласити да су у раду сагледани сви елементи права на одбрану, који у својој укупности представљају примјену начела права на правично суђење, али исто тако, поред теоријског схватања теме о којој аутор пише, првенствени циљ био је рјешавање практичног питања о коме се врло често рјешава у кривичноправним стварима пред судом и то на супротан начин од оног који је постављен хипотезом у овом раду. У раду су кориштена нормативна и упоредноправна анализа релевантних одредаба домаћих и међународних правних аката, затим методи документационе анализе, студија случаја, али и методе средњег обима попут узорковања и испитивања у форми интервјуа и анкете. Резултати показују да је право на одбрану слојевито право окривљеног и његовог браниоца. Са друге стране, аутор је закључио да поједина рјешења домаће судске власти представљају опозит рјешењима Европског суда за људска права, као и нормативним рјешењима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Коначно, аутор сматра да би рјешење практичног правног питања у судској пракси, третираног у овом раду, требало ријешити на другачији начин од оног који је тренутно званичан став домаћих судова.
Кључне речи: истрага, право на одбрану, право на правично суђење, притвор
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 1/2024
Могућности парламентарног надзора независног правосуђа с освртом на доктрину суб јудице
Аутор :
Сандра Јањић
Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине
САЖЕТАК: У функционалним демократијама постојање ефикасног система узајамне контроле и равнотеже и поштовање владавине права су од суштинске важности да би се осигурао одговарајући баланс између три стуба власти, а то су судска, извршна и законодавна власт. Концепт парламентарног надзора такође произилази из ширих начела демократије и владавине права, као и начела подјеле власти. Парламентарни надзор је основна компонента система провјере и равнотеже којим се настоји осигурати правда и владавина права у демократским друштвима. Основна сврха свих судова је да пруже правичну правду свим грађанима. Стога, постоји потреба да се осигура да се само један суд бави одређеним предметом у исто вријеме у складу са поштовањем доктрине суб јудице. У новије вријеме ова доктрина је добила много већи значај јер игра виталну улогу у правилном функционисању правосудне машинерије у земљи. Суб Јудице у суштини значи „ствар која је још увијек у разматрању суда“ или је тужба још у току. Принцип истовремено представља гарант независности правосуђа али и оквир остваривања ефикасног парламентарног надзора и равнотеже.
Кључне речи: суб јудице, владавина права, независност, одговорност судске власти, парламентарни надзор
Ваше радове можете слати путем
Ваше радове можете слати путем
Број 4/2023
Уставноправна заштита животне средине
Аутор:
Проф. др Милан Шкулић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: У раду се објашњава значај уставноправне заштите животне средине. У контексту уставноправне заштите животне средине анализира се и општи ратио легис кривичноправне реакције на загађење животне средине, која је, као и иначе, утемељена на општим уставноправним одредбама. У раду се дефинишу основни елементи права заштите животне средине како у националним правним оквирима, тако и са становишта дејства релевантних међународноправних извора, који се у складу са уставноправним правилима примењују, односно могу се применити и у националном правном систему, било путем тзв. имплементационих механизама, било некада и непосредно. Посебно се у раду објашњава улога Уставног суда у заштити животне средине, што се илуструје и примерима релевантних одлука тог суда, како у сфери нормативне контроле уставности и законитости, тако и у поступцима иницираних поднесеним уставним жалбама.
Кључне речи: Устав, животна средина, уставно право, уставноправна заштита, кривичноправна заштита
Број 4/2023
Виктимолошка анализа ризика од виктимизације код климатских промјена у Босни и Херцеговини
Аутори:
Академик Миодраг Н. Симовић
Универзитет у Бихаћу
Др Марина М. Симовић
Паневропски Универзитет „Апеирон” Бања Лука, Правни факултет
САЖЕТАК: Идеја да свако људско биће има право на чисто и здраво окружење је заокупила машту људи широм свијета. Да ли је то случај са еколошким људским правима? Повеља Уједињених нација (1945), Универзална декларација о људским правима (1948) и близаначки пакти о људским правима – Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР) и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (ИЦЕСЦР) (оба усвојена 1966. и ступила на снагу 1977. године ) уопште не спомињу да ли бити човјек укључује такво право. Социоекономска и културна права укључују права на достојанство, образовање, здравље, храну, воду, боловање, породично одсуство и запослење, док је право на здраву животну средину граница између овог и неких других права. Покушавајући да одговоре на наведено питање, аутори у раду најприје анализирају значење права на заштиту животне средине. Посебно се разматрају резултати Европске климатске конференције о научном доприносу трансформацији климатских промјена на европском континенту одржане 15. и 16. маја 2023. у Варшави. Уз то, презентирају се климатске промјене и виктимизација грађана, као и ризици од виктимизације код ових промјена. У наставку рада посебна позорност усмјерена је на проблематику односа Босне и Херцеговине и Конвенције Уједињених нација о праву мора. У сврху постизања адекватног нивоа нормираности и уређења, предлажу се хитне мјере превенције виктимизације код климатских промјена у Босни и Херцеговини како би се осигурало право свих грађана да живе у сигурном, чистом, здравом и одрживом окружењу.
Кључне речи: климатске промјене, Босна и Херцеговина, виктимизација, животна средина, вода
Број 4/2023
Осврт на екоцентрични модел заштите околиша у Хрватском казненом праву. Десет година након приступања ЕУ
Аутор:
Проф. др. сц. Игор Вулетић
Свеучилиште Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку
САЖЕТАК: У раду се расправља проблематика казненоправне заштите околиша, што представља један од актуалних проблема сувременог казненог права. Ступањем на снагу новог казненог материјалног законодавства 2013. године, хрватски законодавац је имплементирао тзв. екоцентрични модел казненоправне заштите околиша, прихваћајући у потпуности еуропске и међународне стандарде. Нешто више од десет година након тога, у погледу одређених дјела обликовала се судска пракса. Ипак, за већину дјела из ове главе примијећено је да је готово у потпуности изостала њихова практична примјењивост. Аутор анализира обиљежја оних казнених дјела за које постоји доступна пракса, приказује одабране практичне примјере, указује на стајалишта других аутора и износи властита запажања о успјешности и искуствима примјене хрватског законодавног модела.
Кључне речи: околиш, одговорност, кривња, покушај, казна, намјера, нехај, правне особе, казнена пријава
Број 4/2023
Специјализација носилаца правосудних функција и свест грађана као инструменти супротстављања еколошким казненим делима
Аутор:
Др Ивана Миљуш
Правни факултет у Београду
САЖЕТАК: Специјализација, садржајне обуке и континуирано усавршавање јавних тужилаца и судија у домену еколошких деликата, заједнички едукативни програми за правосудне органе, полицијске службенике и инспекторе, повећање материјалних и персоналних ресурса, а нарочито у оквиру инспекција, нужан је захтев за унапређење откривања, разјашњавања, доказивања и спречавања еколошких казнених дела. Ауторка у раду најпре разматра значај специјализације носилаца правосудних функција, јавних тужилаца и судија, за еколошка казнена дела. Један од актуелних приоритета Европске уније је борба против еколошког криминалитета, посебно појединих његових видова. Специјализација носилаца правосудних функција, а нарочито јавних тужилаца у појединим земљама је норма. Значајна препрека за превенцију, откривање и сузбијање еколошких казнених дела је недовољна свест грађана/јавности о последицама еколошких казнених дела односно штети коју проузрокују, њиховим жртвама, „профитабилности“ и размерама. Бројни међународноправни документи наглашавају императив унапређења јавне свести о еколошким казненим делима. Ауторка јачање свести грађана доводи у везу са правом „припадника јавности“ на приступ правосуђу и улогом „заинтересоване јавности“ у кривичном поступку, пре свега као подносилаца кривичних пријава, често у оквирима удружења грађана, и у вези са учествовањем у кривичним поступцима за ова кривична дела.
Кључне речи: еколошка казнена дела, специјализација јавних тужилаца, специјализација судија, подносиоци кривичних пријава, „заинтересована јавност“
Број 4/2023
Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и право на здраву животну средину
Аутор:
Др Јелена Костић
Институт за упоредно право, Београд
САЖЕТАК: Право на здраву животну средину не спомиње се изричито у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода из 1950. године. Наведено право је новијег датума и сврстава се у права треће генерације људских права. У завршној Декларацији конференције Уједињених нација о људској околини одржаној у Стокхолму 1972. године, први пут се спомиње основно право човека на слободу, једнакост и адекватне услове живота у средини која му допушта живот у достојанству и добробити. Иако се у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода не спомиње право на здраву животну средину, њему се ипак придаје значај кроз пресуде Европског суда за људска права, а у чијој надлежности је разматрање повреда наведене конвенције. Заштита тог права се доводи у везу са другим правима која гарантује Конвенција, као што су нпр. право на живот, право на приватан и породичан живот и др. Циљ истраживања у овом раду је указивање на значај успостављања гаранције права на здраву животну средину, као и све већи значај његове заштите као предуслов за уживање неких других основних људских права. У раду се користи метод анализе садржаја. Осим анализе нацрта Протокола уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, анализирамо и садржај пресуда Европског суда за људска права.
Кључне речи: Европска конвенција о заштити људских права, право на здраву животну средину, право на живот, унапређење заштите
Број 4/2023
Ефикасност прекршајноправне заштите животне средине у Београду од 2017. до 2022. године
Аутори:
Александар Стевановић
Институт за криминолошка и социолошка истраживања Београд
Др Вера Станковић
Институт за криминолошка и социолошка истраживања Београд
САЖЕТАК: Аутори настоје да представе прекршајноправни механизам заштите животне средине у Београду за период од 2017. до 2022. године, анализирајући у основним цртама његову ефикасност. Петогодишњи период који овај рад обухвата, одређен је као период у којем се могу препознати и пратити одређене тенденције како у односу на структуру забрањених понашања која су уперена против животне средине, тако и у погледу активности које, као вид формалне реакције, предузимају надлежни управни органи и прекршајни судови. У раду се полази од појма животне средине дефинисаног у Закону о заштити животне sredine1 (даље: ЗЗЖС). У раду су анализирана она прекршајна дела чијим извршењем се мењају и/или могу променити стања и услови у животној средини. Ефикасност прекршајноправне заштите анализирана је у три правца. Најпре је размотрен обим прописаних дела. Са друге стране, посматран је и потпуни изостанак прописивања одређених радњи усмерених против животне средине, као прекршаја. Даље је размотрен квалитет самих прекршајних одредби, а нарочито у погледу њихове довољне одређености у циљу несметане примене од стране управних и судских органа. Најзад, пажња је посвећена исходима прекршајних поступака у односу на дела која су уперена против животне средине. Настојећи да допринесу даљем разбијању мита о „еколошким деликтима“ као делима без жртве, аутори наводе и објашњавају дејство конкретних последица најучесталијих прекршајних дела како на животну средину, тако и на живот и здравље човека.
Кључне речи: прекршаји, животна средина, правна заштита , штетне последице
Број 4/2023
Одлука скупштине о подношењу тужбе (покретању спора) за искључење члана друштва с ограниченом одговорношћу
Аутор:
Др Владимир Марјански
Правни факултет Универзитета у Новом Саду