Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2025
ПРИНЦИП НЕКAЖЊАВАЊА ЖРТАВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА – МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ СТАНДАРДИ И СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Аутори:
Др Вељко Турањанин
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
Др Младен Јеличић
Прекршајни суд у Шапцу
САЖЕТАК: Аутори у раду анализирају принцип некажњавања жртава трговине људима кроз призму међународних правних стандарда у овој области и стања у Републици Србији. Након уводних напомена о значају овог питања, аутори су указали на међународни правни оквир који прати поменути принцип, али и на примере из упоредног права и одлуке Европског суда за људска права. С обзиром на то да примена овог принципа у пракси подразумева претходну идентификацију жртве трговине људима, анализиран је овај поступак у Републици Србији. Посебно је указано на ингеренције Центра за заштиту жртава трговине људима који је једини државни орган надлежан за спровођење поменутог поступка. Потом су аутори размотрили наведено питање из угла трећег извештаја ГРЕТА, а указано је и на тренутне кораке које предузима Србија у правцу испуњавања међународних обавеза, па су сумарно анализиране одредбе Нацрта закона о сузбијању и спречавању трговине људима и заштити жртава у погледу принципа некажњавања. Закључак аутора је да имплементација принципа некажњавања жртава трговине људима у позитивноправни систем Републике Србије, а у складу са међународним стандардима, треба да буде праћена и одговарајућим изменама Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о прекршајима.
Кључне речи: трговина људима, жртва, некажњавање жртава трговине људима, кривични поступак, прекршајни поступак
Аутор:
Др Милана Писарић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Откривање пореских кривичних дела у Србији у надлежности је Пореске управе, а ове послове обавља Пореска полиција. Њено поступање функционално је повезано с пореском контролом, коју спроводе порески инспектори, будући да се током утврђивања чињеница у том поступку може доћи до сазнања да постоје основи сумње да је извршено пореско кривично дело, након чега се „активира“ улога Пореске полиције, која поступа у предистражном поступку као орган унутрашњих послова. Порески инспектори и инспектори Пореске полиције овлашћени су да предузимају одређене мере и радње којима се прикупљају обавештења и докази који могу бити од значаја за кривични поступак за пореска кривична дела. Поставља се питање да ли су њихова овлашћења адекватна за ефикасно откривање пореских кривичних дела и учинилаца. Да би се пронашао одговор на то питање, у раду је анализиран правни оквир поступања Пореске управе, од значаја за сузбијање овог облика финансијског криминала. Резултати свеобухватне анализе јасно указују на потребу за унапређењем домаћег правног оквира, а у раду су дати одређени предлози de lege ferenda за законодавну интервенцију.
Кључне речи: пореска кривична дела, Пореска управа, пореска контрола, Пореска полиција
Аутор:
Петра Станојевић
Институт друштвених наука, Београд
САЖЕТАК: Устав РС предвиђа право на здраву животну средину, док Закон о облигационим односима оставља могућност накнаде нематеријалне штете због повреде права личности. Рад анализира да ли се право на здраву животну средину сматра правом личности, у чему се састоји његова повреда и да ли је тужба за накнаду нематеријалне штете због повреде овог права најповољнији механизам заштите права лица угрожених загађењем.
Кључне речи: право на здраву животну средину, права личности, загађење, нематеријална штета, одговорност државе, еколошко право, деликтна одговорност
Аутор:
Ратко Гавранић
Адвокатска комора Војводине
САЖЕТАК: Закон о заштити узбуњивача Републике Србије примењује се у судској пракси готово десет година. Инспирисан овом чињеницом, аутор се у раду на бази постојећег нормативног оквира и ставова судске праксе бави кључним питањима од значаја за судску заштиту узбуњивача. Ова питања односе се на примену Закона о заштити узбуњивача, рокове за заштиту узбуњивача, пасивну легитимацију у поступку за заштиту узбуњивача, судску надлежност, постојање узрочне везе између радњи узбуњивања и штетних радњи, и на крају привремене мере за заштиту узбуњивача као најефикасније средство заштите узбуњивача. У намери да се анализом обухвати примена закона на целој територији Републике Србије, у раду је анализирана пракса сва четири апелациона суда у земљи, као и пракса Врховног суда.
Кључне речи: узбуњивачи, судска заштита узбуњивача, Закон о заштити узбуњивача, судска пракса
Аутор:
Јелена Радовановић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Вишак запослених представља све присутнији проблем у многим секторима и организацијама. Разлози за појаву вишка запослених су бројни. Технолошки напредак који често замењује радну снагу машинама и софтверима, као и неефикасна организација рада унутар предузећа или економске и финансијске кризе, попут кризе изазване пандемијом ковида 19, могу довести до тога да одређени број запослених постане сувишан. Последице оваквог стања су дубоке, јер се појединци који остану без посла суочавају са финансијским проблемима, док се друштво суочава са растом незапослености. Међутим, постоје и решења која могу помоћи у превазилажењу овог проблема. То посебно важи за различите инструменте за решавање вишка запослених, од којих су најважније мере за запошљавање, укључујући премештај запосленог на други посао, чему је посвећен и овај чланак. Премештај на други посао представља једну од кључних мера која се користи за ефикасно управљање људским ресурсима, чиме се избегава колективно отпуштање. Ова пракса омогућава запосленима прелазак са једног посла на други, унутар исте организације или чак у оквиру ширег система. Дакле, овај чланак ће анализирати мере за решавање вишка запослених, с посебним освртом на премештај запосленог на други посао, уз уочавање проблема везаних за закључивање анекса уговора о раду, затим питањем шта се сматра другим „одговарајућим“ послом, али и злоупотребом послодавчевих овлашћења везаних за одређивање мера за запошљавање.
Кључне речи: премештај запосленог, промена посла, вишак запослених, анекс уговора о раду
Аутор:
Ања Балшић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Циљ овог рада је да објасни природу права на отпремнину запослених у ситуацији када послодавац прибегава колективном отпуштању услед економских, организационих или технолошких промена. Отворена су питања ваљаности оснивања јавних фондова који би заједно са послодавцем учествовали у исплати отпремнина и њиховог финансирања, као и подобности страних инвеститора да користе новац из јавних фондова приликом колективног отпуштања запослених. Ауторка уочава и постојање проблема који се односи на аутономију послодавца да донесе пословну одлуку о економским, организационим и технолошким променама и (не)оправданог задирања судова у такве одлуке. У раду се даје и препорука у погледу тренутка који се сматра релевантним да ли су одређена лица повезана, а у смислу остваривања права на отпремнину запослених. Одређена решења домаћег законодавца су критикована, те су предложена потенцијална будућа решења. Право запослених на отпремнину пре свега је сагледано са становишта домаћег позитивног права, али су у погледу појединих повезаних института поменута и упоредноправна решења. Кратким освртом дат је и преглед других мера које послодавац може да предузме пре отказа уговора о раду по наведеном основу и исплате отпремнине.
Кључне речи: отпремнина, колективно отпуштање, вишак запослених, јавни фондови, мере за запошљавање
Број 2/2025
Аутор:
Јелена С. Радмановић
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Кривично дело неовлашћено прислушкивање и снимање је већ одавно саставни део корпуса кривичних дела инкриминисаних у домаћем кривичном законодавству. До сада, због својих особености, конкретно чињенице да се за основне облике овог дела из чл. 143, ст. 1. и 2. гоњење предузима по приватној тужби, оно се није нарочито често јављало у пракси. Међутим, са развојем технологије, могућности за извршење овог кривичног дела значајно расту, будући да данас сваки просечан грађанин располаже средствима, односно, уређајима који су подобни за извршење радње овог кривичног дела. Из наведеног разлога, неопходно је подробно анализирати појединачне елементе овог кривичног дела, како би се избегла неуједначеност његовог тумачења и примене у пракси. Осим тога, потребно је поставити и границе кривичног неправа с обзиром на ово дело, будући да вредности које се њиме штите у одређеним ситуацијама нису значајније од вредности које се њиховим кршењем могу заштитити. Из наведеног разлога, потребно је прописивање посебних услова искључења противправности, чију садржину ће рад настојати да предложи.
Кључне речи: неовлашћено прислушкивање и снимање, Кривични законик, право на приватност, слобода изражавања, противправност
Аутор:
Др Миљана Буха
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци
САЖЕТАК: Процесни положај оштећеног је најповољнији према Закону о кривичном поступку Републике Српске у односу на друге кривичнопроцесне законе у Босни и Херцеговини. Наиме, оштећени може да предлаже извођење доказа који су од важности за предмет доказивања и може да преузме кривично гоњење након потврђене оптужнице.¹ Међутим, који значај ова процесна права за оштећеног имају ако исти нема право жалбе на пресуду због погрешног и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Посебно је значајно побољшати процесни положај оштећеног када је у питању откривање и доказивање кривичног дела трговине људима. Како је, нажалост, циљ трговине људима стицање имовинске користи експлоатисањем жртве трговине људима, мера одузимање имовине прибављене кривичним делом се чини и као корисно средство како би се осигурало обештећење за жртву трговине људима и када није окончан кривични поступак због процесних сметњи за вођење кривичног поступка. Суд није обавезан у кривичном поступку да одлучи о имовинскоправном захтеву, ако би се тиме одуговлачио кривични поступак, што је још један разлог зашто је одузимање имовине прибављене кривичним делом ефикасна мера којом би свака особа која је жртва трговине људима остварила своје право на одштету.
Кључне речи: оштећени, имовинскоправни захтев, трговина људима, одузимање имовине
Аутор:
Бојана Арсенијевић
Правни факултет Универзитета у Нишу
САЖЕТАК: Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији усвојен је 2020. године и уредио је право на правичну новчану накнаду нематеријалне штете родитеља и сродника. Рад анализира резултате примене закона у погледу остваривања права на накнаду нематеријалне штете, као први своје врсте. Спроведено је емпиријско истраживање у Вишем суду у Новом Саду, Вишем суду у Београду, Вишем суду у Крагујевцу и Вишем суду у Нишу. Применом статистичког метода и метода случајног узорка, анализиране су судске одлуке поводом захтева за досудјивање накнаде нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота, као права личности, у случајевима несталих беба. Пажња је посвећена и ранијој судској пракси у сличним чињеничним случајевима, са посебним освртом на пресуду Европског суда за људска права Зорица Јовановић против Србије. Применом нормативноправног и упоредноправног метода анализирана је правична новчана накнада нематеријалне штете и њена сврха. Циљ рада јесте теоријска и емпиријска анализа досудјивања нематеријалне штете због повреде права на поштовање породичног живота у случајевима несталих беба. Резултати истраживања показују да примена закона представља Пирову победу у вишегодишњој борби родитеља: новчана накнада нематеријалне штете јесте досудјивана, али је утврђивање чињеница о судбини деце изостало у највећем броју случајева.
Кључне речи: Закон о несталим бебама, Зорица Јовановић против Србије, сврха накнаде нематеријалне штете, сатисфакција, емпиријско истраживање
Аутор:
Ратко Гавранић
Адвокатска комора Војводине
САЖЕТАК: Привремени и повремени рад је у правном систему Републике Србије један од најзначајнијих облика флексибилног запошљавања. Иако је веома значајан, у домаћој литератури нема много радова који су посвећени искључиво овој врсти флексибилног облика запошљавања. Међутим, како је флексибилизација рада и флексибилно запошљавање изузетно актуелна тема, постоји доста радова у којима се питање привременог и повременог рада помиње у оквиру ове тематике. Овај рад посвећен је питању колико заправо овај облик рада доприноси флексибилизацији рада и где су њене границе, односно у ком моменту почиње злоупотреба привременог и повременог рада, тачније експлоатација лица која овај рад обављају. Рад се бави и питањем правног положаја ових лица. Централни део рада о злоупотреби привременог и повременог рада биће сагледан кроз ставове судске праксе, с обзиром на то да је судска пракса што се ове проблематике тиче бројна.
Кључне речи: привремени и повремени рад, флексибилно запошљавање, експлоатација
Аутор:
Јелена Радовановић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: Уговор о раду на одређено време представља флексибилан облик запошљавања који омогућава послодавцима да одговоре на привремене потребе тржишта рада. Међутим, пракса показује да се овај облик уговора често злоупотребљава, што доводи до несигурности запослених и нарушавања радних права. Овај рад анализира правни оквир и сврху уговора о раду на одређено време, те идентификује најчешће облике злоупотреба. У закључку, предлажу се препоруке за унапређење законодавства и јачање надзора над применом уговора о раду на одређено време како би се смањиле злоупотребе и побољшала заштита права радника. У раду се полази од хипотезе да позитивне законске одредбе нису јасно одредиле ситуације у којима се може засновати радни однос на одређено време, већ је потребно утврдити прецизне и конкретне околности које су карактеристичне за одређену активност и које само изузетно могу оправдати одсуство потребе за трајним или трајнијим радом запосленог, као и да недовољни капацитети инспекције рада и других механизама за спречавање злоупотреба уговора о раду на одређено време, олакшавају кршење прописа у овој области радног права у Републици Србији, од стране послодаваца, као јаче стране у радном односу.
Кључне речи: радни однос, уговор о раду на одређено време, злоупотреба, кршење радних права
Аутор:
Др Биљана Лепотић
Виши суд у Новом Саду