Ради подстицања размене мишљења и стручне дискусије међу правницима   Гласник Адвокатске коморе Војводине,   часопис за правну теорију и праксу расписује:

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „КАТАРИНА ЛЕНГОЛД МАРИНКОВИЋ“ ЗА ПИСАНУ ПРАВНУ РЕЧ

Општи услови конкурса

Награда се додељује за научни или стручни рад објављен у   Гласнику адвокатске коморе Војводине   који је највише допринео дијалогу између правне теорије и праксе.

Право учешћа на конкурсу имају сви аутори научних или стручних радова у области права чији су радови објављени или прихваћени за објављивање у   Гласнику Адвокатске коморе Војводине   током 2024. године.

Награда износи 100.000 динара.1

У избор за награду улазе радови пристигли најкасније до 30. 12. 2024. године.

 Одлуку о победнику конкурса донеће уређивачки одбор   Гласника адвокатске коморе Војводине   најкасније до 15. 4. 2025. године.

Радови се достављају путем платформе за електронско уређивање часописа на линку: хттп://асеестант.цеон.рс/индеx.пхп/гакв/усер 2 или на е-маил адресу: инфо@гласник.еду.рс .

 Радови који се пријављују путем платформе за електронско уређивање часописа, пријављују се према техничким упутствима за коришћење тог система која су доступна на веб-страници   Гласника Адвокатске коморе Војводине   www.гласник.еду.рс .

Уредништво задржава право техничког прилагођавања текста у складу с правилима уређивања, лектуре и коректуре.

Посебни услови конкурса

Сви пристигли радови подлежу категоризацији према правилима часописа.

Научни радови подлежу двострукој слепој рецензији с два рецензента из уже научне области којој по свом предмету истраживања припада пристигли рад.

Радови који у поступку рецензије добију негативну оцену једног или оба рецензента неће се узети у разматрање за доделу награде.

 Сви научни радови који добију обе позитивне рецензије и стручни радови који буду прихваћени за објављивање од стране уредништва биће објављени у   Гласнику адвокатске коморе Војводине   током 2024. године, под истим условима под којима се објављују и сви други научни и стручни радови у часопису.

Технички услови за пријем радова

Обим текста

Дужина рада ограничена је на један ауторски табак који чини текст од 16 страница са по 28 редова на страници и 66 словних места у реду што укупно чини дужину текста од 30.000 словних знакова (карактера) укључујући и размаке. У дужину рада не урачунавају се наслови, сажеци и литература.

За писање се користи фонт Тимес Неw Роман величине 12 пт, с размаком између редова вредности 1,5 на страници A4 формата.

Језик и писмо

Научни радови се предају на српском језику на ћириличком или латиничком писму, или на енглеском језику, или на језицима у службеној употреби у Босни и Херцеговини, Републици Црној Гори или Републици Хрватској.

Сажетак и резиме

Сажетак се даје на почетку рада, испод наслова, а изнад кључних речи.

Саставни делови сажетка су основни проблеми, циљ истраживања, методи, по могућности кратак осврт на резултате и закључке.

Сажетак треба да има од 60 до 200 речи и треба да стоји између заглавља (наслов, имена аутора и др.) и кључних речи, након којих следи текст чланка.

Научни рад мора садржати сажетак и на енглеском језику.

Кључне речи

Број кључних речи не може бити већи од 10.

Кључне речи дају се на свим језицима на којима постоје сажеци.

У чланку се дају непосредно након сажетака, односно резимеа.

Литература

Након текста рада следи одељак Литература у ком аутор наводи све изворе које је користио у тексту и на које је упућивао, било да је упућивање вршено у самом тексту или у фусноти.

Извори се наводе абецедним, односно азбучним редом, према презимену аутора.

Аутор може груписати изворе према врсти, нпр: књиге и чланци, позитивноправни прописи, међународна регулатива итд.

Банка података

Када је то посебно оправдано, научни радови могу бити пропраћени банком података.

Банка података је скуп података разврстаних и изложених по одређеном систему, који су намењени даљим научним интерпретацијама или практичној примени, или који служе као доказ или прилог потврђивању или оповргавању закључака, теза и идеја којима се научни рад бави, а по свом обиму су такви да не би било целисходно уврстити их у сам текст рада.

Банка података представља прилог који се распоређује одмах иза рада поводом ког се прилаже.

Изузетно , уколико обим података превазилази 16 страница, у прилогу рада може се навести скраћена банка података.

Скраћена банка података је саопштење у ком се наводи врста података који су њен предмет, методологија и систематика разврставања података у банци, као и списак података на које се односи, с обавезном назнаком о томе да се сви подаци и у пуном обиму налазе у електронској банци података на тачно одређеној веб-адреси.

Електронска банка података представља банку података у електронској верзији коју уредништво чини доступном на истој веб-страници на којој се налази и електронска копија часописа.

Уредништво може одлучити да се електронска банка података објави и у штампаном облику, када то захтевају интереси научне или стручне јавности.

У случају из претходног става уредништво може одлучити да се таква банка података објави у оквиру ванредног, допунског или специјалног броја часописа.

У поступку пријављивања чланка, банка података доставља се као прилог у електронској форми уз чланак.

Правила цитирања

Библиографско цитирање врши се путем фуснота према правилима датим у примерима цитирања библиографских јединица.

Када аутор у свој рад уноси цитирани текст који својом дужином заузима два или више реда, такав се текст издваја у посебан пасус који се цео увлачи у односу на почетну линију текста коришћењем команде таб.

  • Одредбом чл. 153 . Закона о парничном поступку предвиђено је да:

„Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове (ст. 1 ). Ако странка делимично успе у парници, суд може с обзиром на постигнути успех да одреди да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмеран део трошкова (ст. 2)…“3

Навођење књига

 1 аутор: Презиме, Иницијал имена. (година издања).   Наслов : поднаслов књиге  . Место издања: Издавач, број странице.

  •  Петровић , П. (2004). Право и правда:   Теорија природног права  . Београд : Службени гласник, 258.

 2 аутора: Презиме, Иницијал имена., Презиме, Иницијал имена. (година издања).   Наслов : поднаслов књиге  . Место издања: Издавач, број странице.

  •  Петровић, П., Јовановић, Ј. (2007).  Уговори трговинског права  . Београд : Завод за уџбенике, 258.

 3 –5 аутора: Презиме, Иницијал имена., Презиме, Иницијал имена., Презиме, Иницијал имена. (година издања).   Наслов : поднаслов   књиге. Место издања: Издавач, број странице.

  •  Петровић, П., Јовановић, Ј., Николић, Н. (2009).  Накнада штете  . Београд : Службени гласник, 258.

6 и више аутора: наводе се сви аутори ако их је 6 или 7, а када их је 8 и више, наводи се првих 6, изостављају се сви остали пре последњег аутора и умеће се правописни знак три тачке.

  •  Петровић, П., Јовановић, Ј., Николић, Н., Стојановић С., Поповић, П., … Ивановић , И. (2011).   Кривично право  . Београд : Правни факултет у Београду, 258.

НАПОМЕНА : Приликом навођења литературе на референсној страни изоставити бројеве страница које упућују на посебан део цитиране књиге.

Навођење чланка из часописа

 Презиме , Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка.   Назив часописа  , волумен (број), странице од–до.

  •  Петровић , П. (2014). Накнада штете.   Правник   90 (3), 141–157.

Навођење енциклопедија у штампаном издању

 Презиме , Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка.   Наслов енциклопедије  . (Вол . број, стр. број). Место издања: Издавач.

  •  Петровић, П. (2007). Право.   Енциклопедија права.  (Вол . 1, стр. 170–171). Београд : Просвета.

Навођење енциклопедија у онлајн издању

Презиме , Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка. Наслов енциклопедије. Преузето.

  •  Петровић , П. (2007). Право.   Енциклопедија права  . Преузето 27. 1. 2020. са хттп://пример.цом.

Прихватљива је и формулација: Доступно на:

 Презиме , Иницијал имена. (година издања). Наслов. Доступно на: интернет адреса

  •  Петровић , П. (2014).  Енциклопедија права  . Доступно на: хттп://пример.цом

Навођење извора с интернета

 Презиме , Иницијал имена. (година издања). Наслов. Преузето датум са: интернет адреса

  •  Петровић , П. (2014).  Накнада штете  . Преузето 27. 12. 2018. са: хттп://пример.цом

Прихватљива је и формулација: Доступно на:

  •  Петровић, П. (2014).  Накнада штете  . Доступно на: хттп://пример.цом

Навођење домаћих прописа

 Пун назив прописа,   гласило у коме је пропис објављен  , број гласила/година објављивања.

  •  Закон о облигационим односима,   Службени гласник РС  , бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014. – др. закон, 5/2015. и 44/2018.

Навођење страних прописа

 Назив институције која је пропис донела,   пун назив прописа  , место објављивања, година.

  •  Еуропеан Парлиамент,   Тхе Импацт оф Герман Унифицатион он тхе Еуропеан Цоммунитy  , Брусселс, 1990.

Навођење домаће судске праксе

Назив судске одлуке и назив суда који је одлуку донео, број одлуке и датум одлуке.

  • Пресуда Апелационог суда у Београду, Gž1 2137/2011. од 25. 5. 2011. године.

Навођење стране судске праксе

Страна судска пракса се наводи у складу с правилима која важе за навођење судске праксе одговарајућих судова.

Правила цитирања судске праксе Европског суда правде могу се пронаћи на следећем линку: хттпс://цуриа.еуропа.еу/јцмс/јцмс/П_126035/ен/

Судска пракса Европског суда за људска права цитира се тако што се прво курзивом наводи име предмета, потом у загради скраћеница „Апп. но.“ Након које се наводи број предмета, потом датум доношења одлуке:

  •  А в. Аустриа  , (Апп. но. 123/88), 12. 11. 1989.

Уколико се аутор позива на тачно означени параграф у одлуци потребно је навести и број парграфа с ознаком пара.:

  •  А в. Аустриа  , (Апп. но. 123/88), 12. 11. 1989. пара. 25.

Уколико се цитат односи на више параграфа онда навести параграфе од–до с ознаком парас.:

  •  А в. Аустриа  , (Апп. но. 123/88), 12. 11. 1989. парас. 25–28.

Литература , извори и цитирана судска пракса

Литература се наводи након чланка, као посебна секција тако што се све библиографске јединице наводе азбучним или абецедним редом по презимену аутора, а код истог аутора, по години издавања (од најновије до најстарије). Иза презимена, а пре имена односно иницијала имена аутора, обавезно се пише запета.

Домаћи и међународни извори права се наводе након чланка, као посебна секција, редом којим су навођени у чланку.

Цитирана судска пракса се наводи након чланка, као посебна секција, редом којим је навођена у чланку.

У Новом Саду, 14. 9. 2024. године

Уређивачки одбор Гласника Адвокатске коморе Војводине