АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Уставноправна заштита животне средине
Аутор:
Проф. др Милан Шкулић
Правни факултет Универзитета у Београду
САЖЕТАК: У раду се објашњава значај уставноправне заштите животне средине. У контексту уставноправне заштите животне средине анализира се и општи ратио легис кривичноправне реакције на загађење животне средине, која је, као и иначе, утемељена на општим уставноправним одредбама. У раду се дефинишу основни елементи права заштите животне средине како у националним правним оквирима, тако и са становишта дејства релевантних међународноправних извора, који се у складу са уставноправним правилима примењују, односно могу се применити и у националном правном систему, било путем тзв. имплементационих механизама, било некада и непосредно. Посебно се у раду објашњава улога Уставног суда у заштити животне средине, што се илуструје и примерима релевантних одлука тог суда, како у сфери нормативне контроле уставности и законитости, тако и у поступцима иницираних поднесеним уставним жалбама.
Кључне речи: Устав, животна средина, уставно право, уставноправна заштита, кривичноправна заштита
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Виктимолошка анализа ризика од виктимизације код климатских промјена у Босни и Херцеговини
Аутори:
Академик Миодраг Н. Симовић
Универзитет у Бихаћу
Др Марина М. Симовић
Паневропски Универзитет „Апеирон” Бања Лука, Правни факултет
САЖЕТАК: Идеја да свако људско биће има право на чисто и здраво окружење је заокупила машту људи широм свијета. Да ли је то случај са еколошким људским правима? Повеља Уједињених нација (1945), Универзална декларација о људским правима (1948) и близаначки пакти о људским правима – Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР) и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (ИЦЕСЦР) (оба усвојена 1966. и ступила на снагу 1977. године ) уопште не спомињу да ли бити човјек укључује такво право. Социоекономска и културна права укључују права на достојанство, образовање, здравље, храну, воду, боловање, породично одсуство и запослење, док је право на здраву животну средину граница између овог и неких других права. Покушавајући да одговоре на наведено питање, аутори у раду најприје анализирају значење права на заштиту животне средине. Посебно се разматрају резултати Европске климатске конференције о научном доприносу трансформацији климатских промјена на европском континенту одржане 15. и 16. маја 2023. у Варшави. Уз то, презентирају се климатске промјене и виктимизација грађана, као и ризици од виктимизације код ових промјена. У наставку рада посебна позорност усмјерена је на проблематику односа Босне и Херцеговине и Конвенције Уједињених нација о праву мора. У сврху постизања адекватног нивоа нормираности и уређења, предлажу се хитне мјере превенције виктимизације код климатских промјена у Босни и Херцеговини како би се осигурало право свих грађана да живе у сигурном, чистом, здравом и одрживом окружењу.
Кључне речи: климатске промјене, Босна и Херцеговина, виктимизација, животна средина, вода
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Осврт на екоцентрични модел заштите околиша у Хрватском казненом праву. Десет година након приступања ЕУ
Аутор:
Проф. др. сц. Игор Вулетић
Свеучилиште Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку
САЖЕТАК: У раду се расправља проблематика казненоправне заштите околиша, што представља један од актуалних проблема сувременог казненог права. Ступањем на снагу новог казненог материјалног законодавства 2013. године, хрватски законодавац је имплементирао тзв. екоцентрични модел казненоправне заштите околиша, прихваћајући у потпуности еуропске и међународне стандарде. Нешто више од десет година након тога, у погледу одређених дјела обликовала се судска пракса. Ипак, за већину дјела из ове главе примијећено је да је готово у потпуности изостала њихова практична примјењивост. Аутор анализира обиљежја оних казнених дјела за које постоји доступна пракса, приказује одабране практичне примјере, указује на стајалишта других аутора и износи властита запажања о успјешности и искуствима примјене хрватског законодавног модела.
Кључне речи: околиш, одговорност, кривња, покушај, казна, намјера, нехај, правне особе, казнена пријава
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Специјализација носилаца правосудних функција и свест грађана као инструменти супротстављања еколошким казненим делима
Аутор:
Др Ивана Миљуш
Правни факултет у Београду
САЖЕТАК: Специјализација, садржајне обуке и континуирано усавршавање јавних тужилаца и судија у домену еколошких деликата, заједнички едукативни програми за правосудне органе, полицијске службенике и инспекторе, повећање материјалних и персоналних ресурса, а нарочито у оквиру инспекција, нужан је захтев за унапређење откривања, разјашњавања, доказивања и спречавања еколошких казнених дела. Ауторка у раду најпре разматра значај специјализације носилаца правосудних функција, јавних тужилаца и судија, за еколошка казнена дела. Један од актуелних приоритета Европске уније је борба против еколошког криминалитета, посебно појединих његових видова. Специјализација носилаца правосудних функција, а нарочито јавних тужилаца у појединим земљама је норма. Значајна препрека за превенцију, откривање и сузбијање еколошких казнених дела је недовољна свест грађана/јавности о последицама еколошких казнених дела односно штети коју проузрокују, њиховим жртвама, „профитабилности“ и размерама. Бројни међународноправни документи наглашавају императив унапређења јавне свести о еколошким казненим делима. Ауторка јачање свести грађана доводи у везу са правом „припадника јавности“ на приступ правосуђу и улогом „заинтересоване јавности“ у кривичном поступку, пре свега као подносилаца кривичних пријава, често у оквирима удружења грађана, и у вези са учествовањем у кривичним поступцима за ова кривична дела.
Кључне речи: еколошка казнена дела, специјализација јавних тужилаца, специјализација судија, подносиоци кривичних пријава, „заинтересована јавност“
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и право на здраву животну средину
Аутор:
Др Јелена Костић
Институт за упоредно право, Београд
САЖЕТАК: Право на здраву животну средину не спомиње се изричито у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода из 1950. године. Наведено право је новијег датума и сврстава се у права треће генерације људских права. У завршној Декларацији конференције Уједињених нација о људској околини одржаној у Стокхолму 1972. године, први пут се спомиње основно право човека на слободу, једнакост и адекватне услове живота у средини која му допушта живот у достојанству и добробити. Иако се у Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода не спомиње право на здраву животну средину, њему се ипак придаје значај кроз пресуде Европског суда за људска права, а у чијој надлежности је разматрање повреда наведене конвенције. Заштита тог права се доводи у везу са другим правима која гарантује Конвенција, као што су нпр. право на живот, право на приватан и породичан живот и др. Циљ истраживања у овом раду је указивање на значај успостављања гаранције права на здраву животну средину, као и све већи значај његове заштите као предуслов за уживање неких других основних људских права. У раду се користи метод анализе садржаја. Осим анализе нацрта Протокола уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, анализирамо и садржај пресуда Европског суда за људска права.
Кључне речи: Европска конвенција о заштити људских права, право на здраву животну средину, право на живот, унапређење заштите
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Ефикасност прекршајноправне заштите животне средине у Београду од 2017. до 2022. године
Аутори:
Александар Стевановић
Институт за криминолошка и социолошка истраживања Београд
Др Вера Станковић
Институт за криминолошка и социолошка истраживања Београд
САЖЕТАК: Аутори настоје да представе прекршајноправни механизам заштите животне средине у Београду за период од 2017. до 2022. године, анализирајући у основним цртама његову ефикасност. Петогодишњи период који овај рад обухвата, одређен је као период у којем се могу препознати и пратити одређене тенденције како у односу на структуру забрањених понашања која су уперена против животне средине, тако и у погледу активности које, као вид формалне реакције, предузимају надлежни управни органи и прекршајни судови. У раду се полази од појма животне средине дефинисаног у Закону о заштити животне sredine1 (даље: ЗЗЖС). У раду су анализирана она прекршајна дела чијим извршењем се мењају и/или могу променити стања и услови у животној средини. Ефикасност прекршајноправне заштите анализирана је у три правца. Најпре је размотрен обим прописаних дела. Са друге стране, посматран је и потпуни изостанак прописивања одређених радњи усмерених против животне средине, као прекршаја. Даље је размотрен квалитет самих прекршајних одредби, а нарочито у погледу њихове довољне одређености у циљу несметане примене од стране управних и судских органа. Најзад, пажња је посвећена исходима прекршајних поступака у односу на дела која су уперена против животне средине. Настојећи да допринесу даљем разбијању мита о „еколошким деликтима“ као делима без жртве, аутори наводе и објашњавају дејство конкретних последица најучесталијих прекршајних дела како на животну средину, тако и на живот и здравље човека.
Кључне речи: прекршаји, животна средина, правна заштита , штетне последице
АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 4/2023
Одлука скупштине о подношењу тужбе (покретању спора) за искључење члана друштва с ограниченом одговорношћу
Аутор:
Др Владимир Марјански
Правни факултет Универзитета у Новом Саду
САЖЕТАК: Искључење члана из друштва с ограниченом одговорношћу је један од основа за престанак чланског односа у вишечланим друштвима с ограниченом одговорношћу. Закон о привредним друштвима разликује два поступка искључења члана из друштва с ограниченом одговорношћу: 1) искључење члана одлуком скупштине (тзв. вансудско искључење) и 2) искључење члана одлуком суда, у зависности од разлога због којих се искључење врши. Одлука скупштине о подношењу тужбе (покретању спора) за искључење члана из друштва је у српском праву основни предуслов за вођење спора за искључење члана када се у својству тужиоца јавља друштво. Иако ова одлука представља само иницијални акт којим се ствара овлашћење за подношење тужбе за искључење члана из друштва, њеном детаљном анализом отвара се низ значајних питања. У вези са одлуком скупштине о подношењу тужбе (покретању спора) за искључење члана из друштва у раду је анализирано неколико најзначајнијих питања: питање правног карактера те одлуке и њене везе са садржином тужбе за искључење члана, питања у вези са поступком доношења ове одлуке (питање надлежности, кворума, већине за доношење одлуке, лица са правом гласа поводом доношења те одлуке, питање ко може иницирати доношење предметне одлуке), као и питање њене садржине.
Кључне речи: искључење члана, одлука скупштине о подношењу тужбе за искључење, тужба за искључење члана из друштва, друштво с ограниченом одговорношћу
Ваше радове можете слати путем
Ваше радове можете слати путем
Број 3/2023
Заштита индивидуалних и колективних права запослених у случају промене послодавца
Аутор:
Тијана Р. Ковачевић
Универзитет у Београду
САЖЕТАК: У раду се детаљно анализира на који начин се обезбеђује заштита индивидуалних и колективних права запослених у случају промене послодавца. С тим у вези, заштитита запослених се обезбеђује путем правила о аутоматском преносу уговора о раду са „старог“ на „новог“ послодавца уз задржавање истих услова рада. Отуда положај запослених остаје непромењен, без обзира на измене у активностима које врши послодавац и одлуке о преносу предузећа. У том смислу се гарантија очувања запослења јавља као противтежа управљачкој власти послодавца и слободи предузетништва. Садржина начела сигурности запослења се огледа у забрани иницирања отказа од стране послодавца као последица структурне промене. Следствено томе, послодавац следбеник ступа у права и обавезе послодавца претходника уз очување правног статуса, чиме се штите запослени који су погођени преносом. Осим тога, правни континуитет се не прекида ни када је реч о правима и обавезама на- сталим из колективног уговора о раду који наставља да производи правно дејство код послодавца сукцесора.
Кључне речи: промена послодавца, пренос предузећа, уговор о раду
Број 3/2023
Рад ван просторија послодавца. Правни режим и изазови организације у току и након пандемије Covid-а 19
Аутор:
Андријана Ристић
Универзитет у Београду
САЖЕТАК: Избијање епидемије Цовид-а 19 довело је до неочекиваног пораста значаја рада ван просторија послодавца у светским оквирима. Како је до тада овај начин организације рада уживао скромну заступљеност, услед опрезног става послодаваца и запослених према њему, тако ни уређењу овог питања није била посвећена адекватна пажња, како на унутрашњем, тако и на међународном нивоу. У овом раду ауторка ће покушати да одговори на питање да ли су ставови запослених и послодаваца према овом начину организације рада доживели промену након наступања ванредних епидемиолошких околности , те да ли ће услед тога његова заступљеност у будућности бити значајнија. Поред тога, ауторка ће покушати да утврди да ли је рад ван просторија послодавца на адекватан начин уређен у Републици Србији , као и да ли је и која питања неопходно потпуније уредити у светлу његовог повећаног значаја. У циљу добијања одговора на наведена питања, ауторка је спровела анкету са запосленима који су у нашој земљи, услед увођења ванредног стања, почели да обављају рад ван просторија послодавца. Наведени резултати биће цењени у светлу резултата спроведених анкета на нивоу Европске уније, а питање уређености овог начина организације рада посматраћемо кроз анализу законских и подзаконских аката који уређују ово питање у Републици Србији.
Кључне речи: рад ван просторија послодавца, Covid 19, место рада , рад од куће, рад на даљину
Број 3/2023
Однос дисциплинског и отказног поступка у радном праву Републике Србије
Аутор:
Милица Миџовић
Универзитет у Приштини
САЖЕТАК: У радном праву Републике Србије, у општем режиму радног односа, институт дисциплинске одговорности уређен је у оквиру института престанка радног односа, тј. законским одредбама о отказу уговора о раду због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине. Међутим, утврђивање одговорности запослених за најозбиљније повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине у поступку давања отказа уговора о раду не може бити задовољавајуће решење. Пре свега стога што меродавни прописи не уређују, чак ни на нивоу начела, дисциплински поступак већ се у отказном поступку утврђује одговорност за повреде радне обавезе и не- поштовање радне дисциплине и изриче дисциплинска мера. С обзиром на то да су механизми који ограничавају злоупотребе послодавчевих дисциплинских овлашћења знатно ослабљени, ауторка у раду указује на неопходност преиспитивања концепције дисциплинске одговорности и дисциплинског поступка. Иако дисциплински и отказни поступак имају извесне сличности, то су два различита радноправна института са другачијим циљевима. Применом нормативноправног и упоредноправног метода, анализирањем резултата добијених путем емпириј- ског истраживања и судске праксе, ауторка ће у раду изложити уочене проблеме везане за тренутно регулисање наведених ин- ститута и предложити могућа решења de lege ferenda.
Кључне речи: повреда радне обавезе, непоштовање радне дисциплине, дисциплинска одговорност, дисциплински поступак, отказни поступак
Број 3/2023
Значај принципа једнаког третмана мушкараца и жена у праву Европске уније
Аутор:
Јована Рајић Ћалић
Институт за упоредно право у Београду
САЖЕТАК: Питање једнаког третмана мушкараца и жена представља непресушну тему за истраживање, а како је проблем дискриминације по основу пола уско повезан са успостављањем једнаког третмана, то у истраживање ове теме треба кренути са наднационалног нивоа , какав је систем права у Европској унији. Настанак и развој принципа једнаког третмана у оквиру заједнице европских држава текао је постепено, уз остављање простора за додатна усавршавања. Нормативни оквир који је постављен, ипак, није био праћен и практичним променама у пружању једнаких шанси женама приликом запошљавања и на раду, те се научници и даље баве феноменом платног јаза, сегрегацијом послова, стакленог плафона и проблемом усклађивања породичног и професионалног живота, као последицом неједнаког положаја мушкараца и жена у друштву. У раду су проучени настанак и развој принципа једнаког третмана у оквиру Европске уније, уз почетну хипотезу да ни садашњи нормативни оквир није у стању да предупреди последице дискриминације по основу пола које постоје у пракси.
Кључне речи: једнак третман, родна равноправност, право Европске уније, забрана дискриминације
Број 3/2023
Материјално кривично право Medicrime конвенције и кривично законодавство Босне и Херцеговине. Однос склада и несклада
Аутор:
Филип Новаковић
Институт омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине
САЖЕТАК: Трговина кривотвореним медицинским производима растућа је глобална криминална индустрија (нарочито у домену организованог криминалитета), која представља велику пријетњу физичким лицима, односно пацијентима, али и здравственим системима. Циркулација и продаја кривотворених медицинских производа врши се нерегулисаним каналима (покрај цесте, на тржници, путем интернета, па чак и у баровима, ноћним клубовима и пекарама). Конвенција Вијећа Европе о кривотворењу медицинских производа и сличним кажњивим дјелима, која укључују пријетње јавном здрављу, представља први међународни уговор такве врсте, односно међународни инструмент који успоставља правни оквир за борбу против производње и трговине кривотвореним медицинским производима и против овог криминалног, црног тржишта. Њиме се предвиђа криминализација одређених дјела, предвиђају посебне одредбе везане за кривични поступак, штите права жртава кривичних дјела и унапређује национална и међународна сарадња у кривичним стварима.
Кључне речи: кривотворени медицински производи, транснационални криминалитет, забрана дискриминације, одговорност правних лица, Вијеће Европе
Број 3/2023
Управна, институционална и политичка контрола буџета. Теоријски аспект уз кратак осврт на нека позитивноправна решења Републике Србије
Аутор:
Стефан Милић
Правни факултет Универзитета у Нишу
САЖЕТАК: Савремена држава има значајну улогу у обезбеђивању општих добара како би њихово коришћење омогућила свим својим становницима. Држава мора да обезбеди одређене приходе како би могла да обавља ту функцију. Институција која најбоље осликава на који начин држава привређује и како усмерава своје приходе јесте буџет. Имајући у виду да се у буџету детаљно приказују финансијски планови за одређени наредни период, врло је значајна процедура доношења и контроле буџета. Да би се обезбедило да се приходи које држава финансијски привређује усмере на начин како би грађани имали највише користе, мора постојати ефикасан механизам контроле доношења и спровођења буџета. Контролу буџета могу вршити органи управе , независни органи и парламент као тело које усваја буџет и завршни рачун буџета. Тако ће предмет анализе овог рада бити управна , институционална и политичка контрола буџета. Код ове три врсте контроле аутор ће се укратко осврнути и на нека позитивноправна решења Србије. Управна контрола је заснована на хијерархијском принципу , институционалну врше независне ревизорске институције, док политичку врши парламент као највише представничко тело.
Кључне речи: буџет, контрола буџета, парламент, управна контрола буџета, државна ревизорска институција
Број 3/2023
Критеријуми за процену најбољег интереса детета у поступцима за заштиту права детета
Аутор:
Љубица Михајловић
Основни суд у Нишу, Правни факултет у Нишу