ИСТОРИЈАТ

Гласник Адвокатске коморе Војводине као стручни часопис покренула је 1. јуна 1928. године Адвокатска комора у Новом Саду, данас Адвокатска комора Војводине. Он је један од најстаријих правних часописа не само у Србији, већ и на подручју бивше Југославије, који излази континуирано. Од 1981. године Гласник је дефинисан као часопис за правну теорију и праксу. У првој половини 1996. године установио је критеријуме који важе за ранг научних публикација, а од 2004. године има статус научног часописа, према критеријумима Министарства за науку Републике Србије. Часопис објављује изворне научне чланке, расправе, правне есеје, огледе из историје права, приказе књига, текстове који се односе на правну праксу и саопштења из рада Адвокатске коморе Војводине. У Гласнику радове објављују пре свега научници правног профила, професори и асистенти са правних факултета, али и адвокати и судије, као и други правни стручњаци, али и стручњаци чији рад се везује за право. Часопис излази тромесечно.

Advokatska komora Vojvodine

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Упућивање најопаснијих осуђеника на издржавање казне затвора

Autor: Др Иван Д. Милић
Универзитет у Новом Саду, Правни факултет

САЖЕТАК
У Републици Србији има више од тридесет казнених завода у којима су „смештена“ лица лишена слободе из различитих законом предвиђених разлога. Осуђено лице се након правноснажности судске одлуке упућује на издржавање казне затвора. То је правило, али постоји и изузетак. Положај осуђеника на издржавању казне затвора зависи и од врсте и типа казненог завода у којем издржава казну. У који казнени завод ће осуђеник бити упућен на издржавање казне зависи од многобројних околности које су уређене прописима. Од 2009. године у Републици Србији важе и посебна правила у вези са издржавањем казне затвора за одређену категорију осуђеника. Те године је донет Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала. Предмет пажње аутора је упућивање најопаснијих осуђеника на издржавање казне затвора. С тим у вези, аутор указује на то ко су најопаснији осуђеници, где они издржавају казну затвора и како је уређен сам поступак упућивања на издржавање казне.
Кључне речи: осуђени, упућивање, суд, казна затвора, организовани криминал, Посебно одељење

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Kривичноправна заштита личних података

Аутори:
Милош Б. Секулић; студент докторских студија; Правни факултет Универзитета у Новом Саду
Гордан Грујић; студент докторских студија; Факултет за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија

САЖЕТАК
Право на приватност је једно од фундаменталних људских права које служи остваривању човека као друштвеног бића и заштити приватне сфере његовог живота. Иако се оно може посматрати на различите начине, у данашњим условима експанзије информационих и комуникационих технологија, оно се у највећој мери доводи у везу са подацима о личности и њиховом доступношћу трећим лицима. У том смислу, право на приватност се штити и преко заштите података о личности. Основ за овакву заштиту у српском праву је садржан већ у Уставу Србије, а домаћи законодавац је доношењем новог Закона о заштити података о личности показао своју одлучност да ту заштиту појача и прошири. Када је реч о кривичноправној заштити, она је предвиђена Кривичним закоником у смислу прописивања посебног кривичног дела неовлашћено прикупљање личних података из чл. 146. Кривичног законика. Аутори овог научног рада ће покушати да изложе у чему се огледа угроженост права на приватност и података о личности, те да кроз приказивање елемената наведеног кривичног дела дају јаснију слику како се кривичноправна заштита ових вредности остварује у праву Србије.
Кључне речи: право на приватност, неовлашћено прикупљање личних података, Кривични законик, Закон о заштити података о личности.

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Арбитражна клаузула у општим условима пословања: актуелне тенденције у међународној трговинској versus потрошачкој арбитражи

Аутор: Доц. др Слободан Вукадиновић
Правни факултет Универзитета Унион у Београду

САЖЕТАК
У раду се указује на различитост тенденција у поимању арбитражне клаузуле садржане у општим условима пословања у (међународном) трговинском и у потрошачком праву. Резултати показују да је актуелно присутна супротна логика у питању посебног скретања пажње на арбитражну клаузулу садржану у ОУП и неопходност да такав арбитражни споразум буде садржан у одвојеном документу (исправи) и својеручно потписан. Међународна трговачка арбитража и то како правна догматика, тако и арбитражна и судска пракса, указују већ неколико деценија на тенденцију ка либералнијем и флексибилнијем разумевању писане форме, у смислу пуноважности арбитражне клаузуле која је садржана у ОУП на које се упућује у основном материјалном уговору. Супротно томе, у потрошачком праву уочава се тенденција да арбитражна клаузула садржана у ОУП на коју није скренута пажња представља ништаву одредбу, те се захтева да буде садржана на посебном писмену коју потписују обе уговорне стране. То упућује на закључак да је потребно посебно скретање пажње на арбитражни начин решавања потрошачког спора, док савремена упоредно-правна судска и арбитражна пракса у међународној трговини бележе случајеве у којима је суд изричито стао на становиште којим истицање трговца да није био упознат или свестан да ОУП садрже арбитражну клаузулу и да му на њу није скренута пажња, сматра неоснованим и неутемељеним са образложењем да се примена и ОУП и арбитраже у међународној трговини данас сматра уобичајеним.
Кључне речи: арбитража, арбитражна клаузула, алтернативно решавање спорова, арбитражни споразум, уговор, општи услови, пророгација надлежности, потрошач

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Правноисторијски поглед на државинску заштиту у српском праву

Аутор: Биљана Гавриловић
студент докторских студија; Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

САЖЕТАК
У овом раду се анализирају режими државине према Српском грађанском законику и Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1929. године, у периоду од 1844. до 1941. године. Развој државинске заштите у овом периоду огледао се у томе што је у Кнежевини и Краљевини Србији државина штићена, пре свега, посредством кривичноправног система, док је у југословенској Краљевини тежиште заштите прешло на грађанско правосуђе. Наиме, иако су државина и њена заштита, у Кнежевини и Краљевини Србији били регулисани и грађанско-правним нормама, народ је ипак посезао за кривичноправном заштитом. Јер, осим што је државинска заштита „боловала“ од бројних нејасноћа у СГЗ-у, она, у Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1865. године, није била регулисана посебно, тј. различито од редовног парничног поступка. Стога, тек од ступања на снагу југословенског Законика о парничном поступку државина ужива адекватну, грађанско-правну заштиту и на простору Србије.
Кључне речи: државина, Српски грађански законик, заштита државине, парнични поступак

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Заступници привредних друштава

Аутор: Др Сима Кнежевић
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК
У раду се обрађује садржина института заступништва и његов суштински смисао, те се врши упоређивање решења о заступању по Закону о облигационим односима и Закону о привредним друштвима и указује на различита решења. Затим се обрађује термин „законски (статутарни) заступници“ који користи Закон о привредним друштвима, и указује на конфузију коју овај израз ствара у односу на друге законе који овај термин употребљавају у сасвим другом значењу. На крају анализирају се решења Закона о привредним друштвима о законским (статутарним) заступницима привредних друштава, осталим заступницима, заступницима по запослењу и прокура.
Кључне речи: заступништво, законски заступници, привредна друштва, прокура

АКТУЕЛНИ БРОЈ ГЛАСНИКАБрој 3/2020

Креирање правде и права кроз сучељавање представа Одисеја и просаца

Аутор: Др Жељко Калуђеровић
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

САЖЕТАК
Аутор у раду анализира Хомерово специфично представљање правде, посматрано, пре свега, из визуре његове Одисеје. У овом епу може се регистровати још једна димензија правде, мимо у претходном есеју поменутих карактеристика еквиваленције и корелативности, те принципа „моћ је правоˮ, а то је наговештај њене примене у међуполиским односима. Овоме треба додати и посебно место које има Зевс, посредством кога Хелени треба да схвате да је правда неопходна за разрешење њихових сукоба. Као највиши заступник правде уопште Зевс кажњава оне дела којих нису у сагласности са правдом, што, на концу, указује Ахејцима да треба да формирају заједницу која је утемељена на правди, а та заједница је полис.
Кључне речи: Хомер, Одисеја, правда, право, међуполиски односи, Зевс, Хелени, обичајност

Ваше радове можете слати путем

Ваше радове можете слати путем

Број 2/2020

Кривичноправни аспекти љекарске грешке и несавјесно пружање љекарске помоћи. Примјер Србије и Словеније

Аутор: Дејан Ц. Решетар
Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК
Здравље људи је кривичним законодавством предвиђено као важан заштитни објекат. Иако је циљ у раду сваког љекара побољшање здравља и изљечење пацијента, понекад дође и до случајева љекарске грешке. Аутор у раду најприје разматра дефинисање појма љекарска грешка, осврће се на основну подјелу и раздваја појам љекарске грешке од сличних појмова као што су несрећан сучај и компликација. Љекарска грешка постојаће у случају ако се утврди узрочна веза између радње љекара и озбиљног нарушавања здравља пацијента или наступање смртног исхода. Да би избјегао да дође до љекарске грешке доктор је дужан да пацијенту објасни евентуалне ризике у лијечењу, као и ризике у току самог оперативног захвата и постоперативном току, као и да пацијент да сагласност прије медицинског захвата. Аутор даље разматра конкретно кривично дјело – Несавјесно пружање љекарске помоћи и аналазира га у позитивном праву и кривичном праву Словеније гдје долази до интересантних закључака о сличности прописаних санкција као и да је кривично дјело – Несавјесно пружање љекарске помоћи делицта проприа, јер је сужен и специфичан круг оних лица која се могу наћи у улози извршиоца кривичног дјела.

Број 2/2020

Биоетички аспекти казненоправне регулације некрофилије у Републици Хрватској

Аутори:
Др Томислав Недић; Центар за интегративну биоетику Свеучилишта Ј. Ј. Строссмаyера у Осијеку
Мр Лука Јанеш; Свеучилишни центар за интегративну биоетику, Свеучилиште у Загребу

САЖЕТАК
Некрофилија спада међу најтабуизираније сегменте психопатолошких, али такођер и правних категорија, при чему се у први план расправе намећу питања дјела против (преминулог) људског тијела и његова оскврнућа, али и феномена живота и смрти особе пер се. Овим радом настоји се придонијети на плану евалуације одређених проблематичних правних и (био)етичких сегмената везаних уз заподјенуто, користећи, у првом реду, цасе лаw методу, формално-логичку правну методу те методу језичног тумачења права, као аргументацијску испомоћ за анализу казненоправне регулације некрофилије. У наведени дискурс бит ће имплементиран и биоетички сензибилитет – предметно интенционално својство интегративне биоетике1, а у сврху оријентације и наглашавања одговорности према животу особе као темељне деонтолошке парадигме одређених правних поступака.

Број 2/2020

Правне дилеме мождане смрти трудне жене. Случај Марлисе Муњоз

Аутор: Јагода В. Дрљача
Институт друштвених наука, Београд

САЖЕТАК
Предмет овог чланка представља случај који се десио 2013. године у Тексасу, а који је изазвао велику полемику медицинске и правне струке и узбуркао јавност. Марлиса Муњоз, четрнаест недеља трудна, доживела је масивну плућну емболију која је резултирала можданом смрћу. Марлисина воља је била да је у случају иреверзибилног оштећења мозга лекари вештачки не одржавају. Упркос Марлисиној вољи коју је изнео њен супруг Ерик, а потврдили њени родитељи, лекари су одлучили да је због трудноће вештачки одржавају до порођаја, односно док је фетус виталан. Упориште за овакву одлуку су нашли у Закону о изјавама датим унапред државе Тексас (ТАДА). Основни проблем овако постављеног прописа и тумачења јесте колизија права индивидуе која је донела одлуку о свом телесном интегритету и права фетуса да се и даље развија. У овом случају нису узете у обзир ни мождане аномалије и оштећења које би претрпео фетус који би се развијао од четрнаесте недеље у условима вишемесечног вештачког одржавања мождано мртве мајке. Циљ истраживања је да се анализирају изјаве дате унапред, да ли прописи дерогирају вољу лица када се ради о трудној жени, (не)оправданост дерогирања, са посебним освртом на спорни ТАДА. У закључним разматрањима анализираћемо које се правне и етичке дилеме отварају у овим случајевима.

Број 2/2020

Судскомедицинско вештачење накнаде штете због трајно повећаних потреба

Аутори:
Др сц. Зоран Иванов; Удружење вештака „Војводина” Нови Сад
Др сц. Веселин Говедарица; Удружење вештака у медицини рада Београд

САЖЕТАК
Чл. 195. Закона о облигационим односима регулисано је питање накнаде штете у случају телесне повреде или нарушења здравља. Један од видова накнаде такве штете јесте и рента која се може досудити оштећеном лицу уколико су његове потребе трајно повећане (ст. 2. наведеног члана). Трајно повећане потребе има онај оштећени чије је здравље нарушено или му је животна активност умањена на тај начин да више није у стању да самостално задовољава основне животне потребе или их може задовољити тек уз уложен појачан напор. Такво лице се по правилу у обављању својих основних животних потреба ослања на помоћ другог лица.

Број 2/2020

Партнери истог пола као титулари права на биомедицински потпомогнуту оплодњу

Аутор: Др Олга Јовић Прлаиновић
Правни факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

САЖЕТАК
У појединим европским законодавствима партнерима истог пола дозвољен је приступ одговарајућим поступцима зачећа уз биомедицинску помоћ. Одређивање породичног статуса детета у том случају подразумева одступање од традиционалних правила о утврђивању материнства и очинства: дете, другим речима, може имати мајку или оца и другог родитеља истог пола. Анализом упоредноправних решења у овој области, може се закључити да истополни партнери као титулари права на биомедицински потпомогнуту оплодњу успостављају нову парадигму родитељства – родитељство као пројекат.

Број 2/2020

Здравствено-правна регулатива усмерена ка заштити корисника здравствених услуга и јавног здравља. Рад на правилнику о храни за одојчад и малу децу

Аутори:
Др Марта Сјеничић; Институт друштвених наука, Београд
Др Лјиљана Станковић; ГАК „Народни фронт”, Београд

САЖЕТАК
Национална регулатива је делимично усаглашена са одредбама Међународног Кодекса о рекламирању замена за мајчино млеко Светске здравствене организације. Кодекс, уопштено речено, садржи одредбе о неопходности и начину означавања замена за мајчино млеко, забрану њиховог рекламирања, неопходност промовисања дојења. Министарство здравља је формирало Радну група за сачињавање правилника о храни за одојчад и малу децу. Радна група у току 2019. и 2020. ради на решењима за инкорпорисање Кодекса у националну регулативу.

Број 2/2020

Право на одбијање медицинског третмана и пасивна еутаназија

Аутор:
Тијана Ђурђевић; Адвокатска комора Војводине

САЖЕТАК
Имајући у виду Законом о правима пацијената установљену обавезу лекара да поштује вољу пацијента чак и када је та воља усмерена ка одбијању медицинског третмана неопходног за одржавање живота, као и истим законом предвиђену прекршајну одговорност лекара за лечење без пристанка обавештеног пацијента, у саопштењу се разматра како право пацијента на одбијање медицинског третмана утиче на одговорност лекара за смрт пацијента у смислу одредби Кривичног законика. Анализира се и питање да ли је лекар у одређеним ситуацијама уопште у могућности да удовољи одредбама оба поменута прописа, или се јавља потреба за усклађивањем законских решења.

Број 2/2020

Увод у медицинско право према позитивном праву Републике Хрватске са изворима и темељним начелима

Аутори:
Др Атила Чоколић; Хрватска одвјетничка комора
Др Дуња Чоколић Петровић; КБЦ Осијек, Клиника за педијатрију

САЖЕТАК
Овим радом аутори доносе дефиницију медицинског права и дају својеврстан увод у ту материју кроз позитивно право Републике Хрватске. Аутори у другом поглављу наводе изворе медицинског (здравственог или лијечничког) права посебно везаних за педијатријски дио медицине. Тако рашчлањују међународне и домаће изворе права. Након тога образлажу законски опис основних начела медицинског и здравственог права. Овај рад је дао тежиште на објашњењу правне одговорности лијечника и других здравствених радника према трећима, која може настати њиховим радом или пропустом у њихову раду.