Ради подстицаја научног стваралаштва младих аутора у области права Гласник Адвокатске коморе Војводине. Часопис за правну теорију и праксу расписује:

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ЗА НАЈБОЉИ НАУЧНИ РАД ПРОИСТЕКАО ИЗ ИСТРАЖИВАЊА ОБАВЉЕНОГ НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА

Општи услови конкурса

Награда се додељује за најбољи до сада необјављени оригинални научни рад који се заснива на научном истраживању које су кандидати обавили на докторским студијама.

Право учешћа на конкурсу имају студенти докторских студија у области права као и доктори правних наука који су титулу доктора наука стекли након 1. 1. 2018. године.

Под научним истраживањем подразумева се свако истраживање обављено у статусу студента докторских студија, без обзира да ли је везано за тему дисертације и да ли представља формалну обавезу на докторским студијама.

Награда износи 150.000 динара.

Конкурс траје до 15. 11. 2020. године.

Одлуку о победнику конкурса донеће уређивачки одбор Гласника Адвокатске коморе Војводине најкасније до 31. 1. 2021. године.

Радови се достављају путем платформе за електронско уређивање часописа на линку: http://aseestant.ceon.rs/index.php/gakv/user или на е-mail адресу: akvojvodine@gmail.com са напоменом: За Конкурс за награду за најбољи научни рад проистекао из истраживања обављеног на докторским студијама.

Радови који се пријављују путем платформе за електронско уређивање часописа, пријављују се према техничким упутствима за коришћење тог система која су доступна на веб-страници Гласника Адвокатске коморе Војводине www.glasnik.edu.rs

Уредништво задржава право техничког прилагођавања текста у складу с правилима уређивања, лектуре и коректуре.

Посебни услови конкурса

Сви пристигли радови подлежу двострукој слепој рецензији с два рецензента из уже научне области којој по свом предмету истраживања припада пристигли рад.

Радови који у поступку рецензирања добију негативну оцену једног или оба рецензента, неће се узети у разматрање за доделу награде.

Сви радови који добију обе позитивне рецензије биће објављени у Гласнику Адвокатске коморе Војводине током 2020. и 2021. године, под истим условима под којима се објављују и сви други научни радови у часопису.

Технички услови за пријем радова Обим текста

Дужина рада ограничена је на један ауторски табак који чини текст од 16 страница са по 28 редова на страници и 66 словних места у реду што укупно чини дужину текста од 30.000 словних знакова (карактера) укључујући и размаке. У дужину рада не урачунавају се наслови, сажеци и литература.

За писање се користи фонт Times New Roman величине 12 pt, с размаком између редова вредности 1,5 на страници А4 формата.

Језик и писмо

Научни радови се предају на српском језику на ћириличком или латиничком писму, или на енглеском језику, или на језицима у службеној употреби у Босни и Херцеговини, Републици Црној Гори или Републици Хрватској.

Сажетак и резиме

Сажетак се даје на почетку рада, испод наслова, а изнад кључних речи.

Саставни делови сажетка су основни проблеми, циљ истраживања, методи, по могућности кратак осврт на резултате и закључке.

Сажетак треба да има од 60 до 200 речи и треба да стоји између заглавља (наслов, имена аутора и др.)   и кључних речи, након којих следи текст чланка.

Научни рад мора садржати сажетак и на енглеском језику.

Кључне речи

Број кључних речи не може бити већи од 10.

Кључне речи дају се на свим језицима на којима постоје сажеци. У чланку се дају непосредно након сажетака, односно резимеа.

Литература

Након текста рада следи одељак Литература у ком аутор наводи све изворе које је користио у тексту и на које је упућивао, било да је упућивање вршено у самом тексту или у фусноти.

Извори се наводе абецедним односно азбучним редом, према презимену аутора.

Аутор може груписати изворе према врсти, нпр: књиге и чланци, позитивноправни прописи, међународна регулатива итд.

Банка података

Када је то посебно оправдано, научни радови могу бити пропраћени банком података.

Банка података је скуп података разврстаних и изложених по одређеном систему, који су намењени даљим научним интерпретацијама или практичној примени, или који служе као доказ или прилог потврђивању или оповргавању закључака, теза и идеја којима се научни рад бави, а по свом обиму су такви да не би било целисходно уврстити их у сам текст рада.

Банка података представља прилог који се распоређује одмах иза рада поводом ког се прилаже.

Изузетно, уколико обим података превазилази 16 страница, у прилогу рада може се навести скраћена банка података.

Скраћена банка података је саопштење у ком се наводи врста података који су њен предмет, методологија и систематика разврставања података у банци, као и списак података на које се односи, с обавезном назнаком о томе да се сви подаци и у пуном обиму налазе у електронској банци података на тачно одређеној веб-адреси.

Електронска банка података представља банку података у електронској верзији коју уредништво чини доступном на истој веб-страници на којој се налази и електронска копија часописа.

Уредништво може одлучити да се електронска банка података објави и у штампаном облику, када то захтевају интереси научне или стручне јавности.

У случају из претходног става уредништво може одлучити да се таква банка података објави у оквиру ванредног, допунског или специјалног броја часописа.

У поступку пријављивања чланка, банка података доставља се као прилог у електронској форми уз чланак.

Правила цитирања

Библиографско цитирање врши се путем фуснота према правилима датим у примерима цитирања библиографских јединица.

Када аутор у свој рад уноси цитирани текст који својом дужином заузима два или више реда, такав се текст издваја у посебан пасус који се цео увлачи у односу на почетну линију текста коришћењем команде таб.

  • Одредбом чл. 153. Закона о парничном поступку предвиђено је да:

„Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове (ст. 1). Ако странка делимично успе у парници, суд може с обзиром на постигнути успех да одреди да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмеран део трошкова (ст. 2)…“3

Навођење књига

  • аутор: Презиме, Иницијал (година издања). Наслов: поднаслов књиге. Место издања: Издавач, број странице.
  • Петровић, П. (2004). Право и правда: Теорија природног права. Београд: Службени гласник,
  • аутора: Презиме, Иницијал , Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов: поднаслов књиге.

Место издања: Издавач, број странице.

  • Петровић, П., Јовановић, Ј. (2007). Уговори трговинског права. Београд: Завод зауџбенике, 258.

3–5 аутора: Презиме, Иницијал имена., Презиме, Иницијал имена., Презиме, Иницијал имена. (година издања).

Наслов: поднаслов књиге. Место издања: Издавач, број странице.

  • Петровић, П., Јовановић, Ј., Николић, Н. (2009). Накнада штете. Београд: Службени гласник,

6 и више аутора: наводе се сви аутори ако их је 6 или 7, а када их је 8 и више, наводи се првих 6, изостављају се сви остали пре последњег аутора и умеће се правописни знак три тачке.

  • Петровић, , Јовановић, Ј., Николић, Н., Стојановић С., Поповић, П., … Ивановић, И. (2011).

Кривично право. Београд: Правни факултет у Београду, 258.

НАПОМЕНА: Приликом навођења литературе на референсној страни изоставити бројеве страница које упућују на посебан део цитиране књиге.

Навођење чланка из часописа

Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка. Назив часописа, волумен (број), странице од–до.

  • Петровић, П. (2014). Накнада штете. Правник 90 (3), 141–157.

Навођење енциклопедија у штампаном издању

Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка. Наслов енциклопедије. (Вол. број, стр. број).

Место издања: Издавач.

  • Петровић, П. (2007). Право. Енциклопедија права. (Вол. 1, стр. 170–171). Београд:

Навођење енциклопедија у онлајн издању

Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов чланка. Наслов енциклопедије. Преузето.

  • Петровић, П. (2007). Право. Енциклопедија права. Преузето 27. 1. 2020. са http://primer.com. Прихватљива је и формулација: Доступно на:

Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов. Доступно на: интернет адреса

  • Петровић, П. (2014). Енциклопедија права. Доступно на: http://primer.com

Навођење извора с интернета

Презиме, Иницијал имена. (година издања). Наслов. Преузето датум са: интернет адреса

  • Петровић, П. (2014). Накнада штете. Преузето 27. 12. 2018. са: http://primer.com Прихватљива је и формулација: Доступно на:
  • Петровић, П. (2014). Накнада штете. Доступно на: http://primer.com

Навођење домаћих прописа

Пун назив прописа, гласило у коме је пропис објављен, број гласила/година објављивања.

Закон о облигационим односима, Службени гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014. – др.закон, 5/2015. и 44/2018.
Навођење страних прописа

Назив институције која је пропис донела, пун назив прописа, место објављивања, година.

  • European Parliament, The Impact of German Unification on the European Community,Brussels,

Навођење домаће судске праксе

Назив судске одлуке и назив суда који је одлуку донео, број одлуке и датум одлуке.

Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж1 2137/2011. од 25. 5. 2011.
Навођење стране судске праксе

Страна судска пракса се наводи у складу с правилима која важе за навођење судске праксе одговарајућих судова.

Правила цитирања судске праксе Европског суда правде могу се пронаћи на следећем линку: https://curia.europa.eu/jcms/jcms/P_126035/en/

Судска пракса Европског суда за људска права цитира се тако што се прво курзивом наводи име предмета, потом у загради скраћеница „App. no.“ Након које се наводи број предмета, потом датум  доношења одлуке:

  • А в. Аустриа, (App. no. 123/88), 12. 11.

Уколико се аутор позива на тачно означени параграф у одлуци потребно је навести и број парграфа с ознаком пара.:

  • А в. Аустриа, (App. no. 123/88), 12. 11. 1989. пара.

Уколико се цитат односи на више параграфа онда навести параграфе од–до с ознаком парас.:

  • А в. Аустриа, (App. no. 123/88), 12. 11. 1989. парас. 25–28.

Литература, извори и цитирана судска пракса

Литература се наводи након чланка, као посебна секција тако што се све библиографске јединице наводе азбучним или абецедним редом по презимену аутора, а код истог аутора, по години издавања (од најновије до најстарије). Иза презимена, а пре имена односно иницијала имена аутора, обавезно  се пише запета.

Домаћи и међународни извори права се наводе након чланка, као посебна секција, редом којим су навођени у чланку.

Цитирана судска пракса се наводи након чланка, као посебна секција, редом којим је навођена у чланку.

У Новом Саду, 7. 2. 2020. године

Уређивачки одбор

Гласника Адвокатске коморе Војводине