ISTORIJAT

Glasnik Advokatske komore Vojvodine kao stručni časopis pokrenula je 1. juna 1928. godine Advokatska komora u Novom Sadu, danas Advokatska komora Vojvodine. On je jedan od najstarijih pravnih časopisa ne samo u Srbiji, već i na području bivše Jugoslavije, koji izlazi kontinuirano. Od 1981. godine Glasnik je definisan kao časopis za pravnu teoriju i praksu. U prvoj polovini 1996. godine ustanovio je kriterijume koji važe za rang naučnih publikacija, a od 2004. godine ima status naučnog časopisa, prema kriterijumima Ministarstva za nauku Republike Srbije. Časopis objavljuje izvorne naučne članke, rasprave, pravne eseje, oglede iz istorije prava, prikaze knjiga, tekstove koji se odnose na pravnu praksu i saopštenja iz rada Advokatske komore Vojvodine. U Glasniku radove objavljuju pre svega naučnici pravnog profila, profesori i asistenti sa pravnih fakulteta, ali i advokati i sudije, kao i drugi pravni stručnjaci, ali i stručnjaci čiji rad se vezuje za pravo. Časopis izlazi tromesečno.

Advokatska komora Vojvodine

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Od prava na raskršću do zaokruženog sistema normi. Razvoj medicinskog prava s osvrtom na pravo Srbije

Autor: Dr Hajrija Mujović Zornić
Institut društvenih nauka

SAŽETAK
Predmet članka je pojašnjenje uloge i specifičnosti medicinskog prava kao naučne discipline i osobene oblasti prava. Cilj je da se kroz medicinsko-pravne postavke istraži širenje pravne uređenosti oblasti obavljanja medicinskih delatnosti u zaštiti ljudskog zdravlja, koja je uloga zdravstvenog zakonodavstva uz upućivanje na istorijsku, razvojnu dimenziju, kao i na karakter izvora medicinskog prava. Pri tome, pitanja pojmovnog razgraničenja i odnosa prema drugim srodnim oblastima, a u prvom redu zdravstvenog prava, posebna je tema razmatranja. Na svom početku medicinsko pravo je bilo oblikovano spajanjem velikog broja različitih grana prava: pravo ljudskih prava, ugovorno i odštetno pravo, stvarno pravo, porodično pravo, javno pravo i krivično pravo. Medicinsko pravo ranije nije bilo autonomno izučavano prema svom predmetu, dok je danas široko prihvaćeno u oblasti pravnih studija. Pokazuje se da ponegde još postoji nepoznavanje ove discipline, čak i među njegovim pobornicima, u pogledu toga koji predmet on uključuje i kako se razlikuje od drugih oblasti prava. Akademski kadar traži veći prostor za ovu disciplinu. Analize spornih medicinskih slučajeva, kao i razvoj pravnih instituta i prakse medicinskog prava, postali su vremenom predmet sve veće pažnje i u pravu Srbije. Zaključak je da je oblast medicinskog prava doživela svoj eksplozivni razvoj i doprinela da u isto vreme pravo raznih kategorija pacijenata dobije svoju punu afirmaciju. Disciplina medicinskog prava pored toga dobija internacionalne razmere, kroz pokretanje sve aktuelnijih tema globalnog zdravlja i ostvarivanjem saradnje država i naučnih zajednica po pitanjima međunarodnog medicinskog prava.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Pravni aspekt editovanja genoma u humanoj medicini

Autor: Dr Ranko Sovilj
Institut društvenih nauka, Beograd

SAŽETAK
Permanentni razvoj novih tehnologija u oblasti biomedicine i genetike otvara brojna, do sada ne- rešena, pravna pitanja. Polazna teza istraživanja je kako zaštititi pravo pojedinca da uživa u prednostima naučno-tehnološkog razvoja, uz istovremeno podsticanje napretka u nauci i tehnologijama. Poslednjih godina aktuelizovalo se pitanje editovanja genoma u humanoj medicini. Upotrebom normativnog i komparativnog metoda, autor ukazuje na različita legislativna rešenja u postupku editovanja ljudskog genoma. Uzimajući u razmatranje da ne postoje jedinstvena pravila kojima se reguliše editovanje genoma, autor konstatuje da je neophodno pravno urediti postupak editovanja ljudskog genoma, obezbediti transparentnost naučnog istraživanja, odnosno upotrebu dobijenih rezultata na osnovu sprovedenih istraživanja u naučne svrhe, kao i zaštitu genetičkih podataka osoba koje su učestvovale u postupku editovanja genoma.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Domašaj načela autonomije volje kod genetičkog testiranja

Autor: Dr Sanja Stojković Zlatanović
Institut društvenih nauka

SAŽETAK
U radu se daje pojmovno određenje bioetičkog načela autonomije volje u konceptualno-teorijskom smislu i ukazuje na njegov pravni značaj. S tim u vezi utvrđuju se osnovni pravni derivati načela autonomije koji se, ujedno, mogu definisati i kao specijalizovana prava pacijenta, tj. pravo na samoodređenje, pravo na informisani pristanak, kao i pravo na privatnost i poverljivost informacija o zdravstvenom statusu. Ovo, naročito, u kontekstu sprovođenja genetičkog testiranja, a imajući u vidu specifičnosti genetičkog testiranja kao dijagnostičke mere. Genetičkim testiranjem dobija se informacija kako o trenutnom, tako i o budućem zdravstvenom statusu pojedinca, ali i članova njegove porodice. Utvrđivanje domašaja primene načela autonomije u kontekstu genetičkog testiranja definisano je kao osnovno istraživačko pitanje koje će biti razmatrano polazeći od savremenih teorijskih stanovišta, ali i kroz analizu prakse Evropskog suda za ljudska prava.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Depatologizacija trans identiteta

Autor: Dr Zorica Mršević
Institut društvenih nauka

SAŽETAK
Predmet rada je razmatranje aktuelnih svetskih trendova depatologizacije trans identeta što predstavlja jedan od suštinskih načina zaštite ljudskih prava osoba tog identitetskog statusa. Trans i rodno različite osobe su širom sveta izložene različitim oblicima u skraćivanja njihovih osnovnih ljudskih prava, što je najčešće bazirano i opravdavano konceptom transrodnosti kao bolesti. Savremena shvatanja trans zdravstvene zaštite ukidaju model psihijatrijske zaštite afirmacijom pristupa koji se
bazira na savetovanju i ličnom odlučivanju o pitanjima sopstvenog identiteta. Jedan od neophodnih koraka je izdavanje ličnih identitetskih dokumenata, bez operacije. U Srbiji je radi depatologizacije neophodan dalji rad na zakonskoj regulativi trans identiteta i usvajanje posebnog zakonskog akta baziranog na principima depatologizacije i samoodređenja, kakav je ponuđeni Model zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Uloga prava u transdisciplinarnim istraživanjima u javnom zdravlju

Autor: Dr Mirjana Dokmanović
Institut društvenih nauka

SAŽETAK
Predmet rada je transdisciplinarni pristup istraživanjima u javnom zdravlju sa naglaskom na ulogu i primenu prava u ovom konceptu. Cilj rada je da se razmotre potencijali transdisciplinarnosti u javnozdravstvenim istraživanjima za politiku i praksu u Republici Srbiji. Od posebnih metoda korišćena je metoda kvalitativne
analize sadržaja dobrih praksi drugih zemalja. Utvrđeno je da se pravna nauka nedovoljno uključuje u ova istraživanja. Ovim se zanemaruje uloga prava u unapređivanju javnog zdravlja putem prevođenja nalaza istraživanja u pravna rešenja.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Digitalizacija usluga u zdravstvenoj zaštiti. Primer Nemačke

Autor: Sofija Nikolić Popadić
Institut društvenih nauka

SAŽETAK
Digitalizacija usluga u zdravstvenoj zaštiti sa sobom nosi mnogobrojne izazove. Proces uvođenja novih tehnologija može biti veoma dug i relativno komplikovan. Promene koje se odnose na celokupan sistem neminovno utiču i na odnos lekara i pacijenata, naročito u pogledu novih načina komunikacije i pružanja zdravstvenih usluga. Istraživanje je posvećeno procesu digitalizacije usluga u zdravstvenoj zaštiti u Nemačkoj, kao jednoj od vodećih evropskih država u pogledu finansijskih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu i dostupnosti zdravstvenih usluga. Analizirani su problemi koji su se javili na putu digitalizacije i način njihovog rešavanja. Posebna pažnja je posvećena pravnoj regulativi u ovoj oblasti. Pored potrebe za čestim prilagođavanjem pravnih propisa, primer Nemačke pokazuje da je od presudnog značaja postizanje odgovarajućeg stepena sigurnosti i poverenja korisnika i pružalaca usluga u novi sistem, kako bi njegova implementacija u praksi bila efikasnija. U radu je ukazano i na posledenje novine u ovoj oblasti čija primena se u narednom periodu može očekivati i u drugim državama. Nove mere digitalizacije će predstavljati izazov i za pravnike pred kojima će biti zadatak  da prilagode propise novim potrebama uz pronalaženje inovativnih rešenja.

AKTUELNI BROJ GLASNIKABroj 1/2020

Parnice iz medicinskog prava

Autori: Dragana Marčetić
Viši sud u Beogradu

Vesna Filipović
Apelacioni sud u Beogradu

SAŽETAK
Medicinsko pravo, koje je u zemljama zapadne Evrope doživelo procvat i puno priznanje, kod nas je još uvek u povoju. Kako je došlo do razvoja medicine i sve veće primene različitih metoda lečenja u našem društvu, primetno je povećan i broj parnica iz ove oblasti. Predmet postupaka je naknada štete zbog tzv. lekarske greške po osnovu vanugovorne odgovornosti. Domaća praksa je iznedrila određena rešenja koja su unekoliko različita od opštih postavki obligacionog odštetnog prava. Uporedo sa ovom praksom, potrebno je ukazati i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti.

Broj 4/2019

Hibridni instrumenti finansiranja u ranim fazama startapova u Srbiji i Nemačkoj. Prednosti i nedostaci

Autori: Igor Živkovski
Advokatska komora Beograda

Aleksandar Đurđević
Transakcioni advokat u advokatskoj kancelariji
Freshfields Bruckhaus Deringer LLP (Frankfurt am Main)

SAŽETAK
Izuzetno brzi razvoj startap industrije na globalnom nivou doprineo je stvaranju različitih instrumenata finansiranja. Pored uobičajenih instrumenata finansiranja – dužničko finansiranje i ulaganje u osnovni kapital (dokapitalizacija), razvili su se i brojni instrumenti koji imaju elemente kako dužničkog finansiranja, tako i ulaganja u osnovni kapital. Takvi instrumenti finansiranja se nazivaju hibridnim, odnosno mezanin instrumentima finansiranja. Osnovna prednost ovih instrumenata jeste fleksibilnost prilikom strukturiranja rundi finansiranja, kao i činjenica da investitori, koji su u ranim fazama finansiranja startapova jača ugovorna strana, putem hibridnih instrumenata finansiranja mogu da ostvare veću kontrolu nad svojom investicijom, ali bez nepotrebnog rizika. U ovom članku dat je uporedni prikaz hibridnih instrumenata koji se koriste u finansiranju startapova u Srbiji i Nemačkoj.

Broj 4/2019

Povlačenje i poništenje udela u društvu s ograničenom odgovornošću

Autor: Miloš M. Čulić
Advokatska komora Vojvodine

SAŽETAK
Povlačenje i poništenje udela je institut koji postoji u pravu društava s ograničenom odgovornošću. Cilj predmetnog instituta je prestanak postojanja članskog odnosa, odnosno uništenje udela. Povlačenjem i poništenjem udela se sprovodi istiskivanje iz društva nepoželjnog člana ili sprečavanje ulaska trećeg lica u privredno društvo. Zakon daje samo osnovu, mogućnost za regulisanje, a slučajevi i način povlačenja i poništenja udela moraju biti predviđeni osnivačkim aktom privrednog društva, dakle predmet su autonomne regulative. U obzir dolaze različiti osnovi povlačenja i poništenja udela. Neophodna je odluka skupštine. Automatsko povlačenje i poništenje udela na osnovu osnivačkog akta nije dozvoljeno. Razlikuje se prinudno, povlačenje i poništenje udela bez saglasnosti člana društva i povlačenje i poništenje uz saglasnost člana društva. Povlačenje i poništenje udela povlači sa sobom sprovođenje postupka smanjenja osnovnog kapitala privrednog društva.

Broj 4/2019

Najstarije predstavljanje pravde

Autor: Dr Željko Kaluđerović
Filozofski fakultet u Novom Sadu

SAŽETAK
Autor u radu razmatra prve naznake relacije ideje pravde i ideje ekvivalencije, koja se pojavljuje kod Homera. Pripadnici rodovske aristokratije su želeli da uspostave adekvatnu srazmeru između zasluga koje su smatrali da imaju za zajednicu i prava koja su im na osnovu tih zasluga pripadala. Oni su uspostavljanje te proporcije ponekad obavljali na grub i nasilan način, diktirajući i namećući pravila ponašanja, što je potom omogućilo da se konstatuje da je princip „moć je pravo” bio centralni za grčko poimanje pravde i da Homer potvrđuje svoje prihvatanje ovoga načela u oba svoja epa (Ilijadi i Odiseji). Dike kod Homera pokazuje i svoju drugu ključnu karakteristiku, korelativnost, jer se stalno odnosi na dve strane koje su u sporu, uz čestu asistenciju agore. Pravda se u Ilijadi pojavljuje u složenom postupku pregovaranja između involviranih strana, postupku čiju esenciju sačinjava govor. Drugačije rečeno, bez obzira da li je nalazimo u singularnom ili pluralnom obliku, pravda jeste nešto što se jasno i razgovetno izgovara. Procedura se, konačno, odigravala transparentno i zbog činjenice da u kulturama bez pisanih tragova pamćenje javnosti jeste jedina merodavna instanca u svim fazama nekog konflikta.

Broj 4/2019

Državina u katastru nepokretnosti Srbije

Autor: Ranko D. Jakovljević
Republički geodetski zavod

SAŽETAK
U ovom radu prezentuju se status i modaliteti konstituisanja državine uređene propisima o katastru nepokretnosti u Srbiji – Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, s odgovarajućim pravilnicima, značenje upisanog prava „držalac” u kontekstu drugih zakona i problem „brisanja državine” po sili zakona.

Broj 3/2019

Pojam znatnije štete u preventivnoj zaštiti životne sredine

Autor: Mladen N. Brkić
student doktorskih studija
Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

SAŽETAK
Znatnija šteta kao materijalnopravni uslov zahteva za uklanjanje izvora opasnosti nije bila predmet ocene u sudskim postupcima. Iako predstavlja obavezan uslov, sudovi nisu procenjivali da li u konkretnim slučajevima postoji pretnja nastupanja znatnije štete. Zakon o zaštiti životne sredine predstavlja osnovni zakon u oblasti prava životne sredine. Kao lex specialis bi trebalo da se primeni prilikom procene da li od određenog izvora opasnosti može pretiti znatnija šteta. Ukoliko prema biološkim parametrima postoji pretnja prouzrokovanja znatnije štete, ekonomski kriterijumi ne bi trebalo da budu od značaja prilikom odlučivanja o usvajanju zahteva da se ukloni izvor opasnosti. Pored pomenutog, opšteg kriterijuma, sud bi trebalo da vodi računa o tome da li su između tužioca i tuženog relevantna pravila koja regulišu susedske odnose. Takođe, bitno je na kom području postoji izvor opasnosti, kao i koja dobra su ugrožena. Najjednostavnije rešenje za procenu postojanja pretnje nastupanja znatnije štete sud ima ako već postoje pravila koja određuju granicu dozvoljenosti štetnih uticaja. Svaki uticaj preko dozvoljenog će se smatrati relevantnim, odnosno znatnim.

Broj 3/2019

Kriminalistička pravila o saslušanju okrivljenog od strane predstavnika policije ili javnog tužilaštva kroz faze izvođenja ove dokazne radnje

Autor: Dr Željko Mirkov
Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi

SAŽETAK
Saslušanje okrivljenog je značajna dokazna radnja regulisana odredbama Zakonika o krivičnom postupku (čl. 85–90). U kontekstu teme, bavićemo se procesnim situacijama kada se tokom saslušanja osumnjičenog primenjuju pravila o saslušanju okrivljenog kao dokazne radnje. Prvo, radi se o mogućnosti da osumnjičeni još tokom predistražnog postupka od strane predstavnika policije ili javnog tužilaštva bude saslušan po pravilima o saslušanju okrivljenog. Ovo je moguće samo izuzetno, pod određenim uslovima: da osumnjičeni pristane da dâ iskaz i da su i pristanak i iskaz dati u prisustvu branioca (čl. 289. st. 4. ZKP-a). Drugo, odredbe o saslušanju okrivljenog primeniće javni tužilac uvek kada osumnjičenog saslušava tokom trajanja istrage (čl. 300. st. 1. ZKP-a). Treće, ove odredbe se primenjuju i kada javni tužilac saslušava osumnjičenog u skraćenom postupku, kada se ne sprovodi istraga, već samo određene dokazne radnje (čl. 499. st. 2. ZKP-a). Uopšteno posmatrano, proces saslušanja okrivljenog prolazi kroz tri stadijuma, što je opredelilo strukturu rada. Cilj rada je da prikaže kriminalistička pravila o saslušanju osumnjičenog lica od strane policije ili javnog tužilaštva, u situacijama kada se ovo saslušanje obavlja kao dokazna radnja u skladu s odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Broj 3/2019

Mera Investment Fund Limited protiv Republike Srbije. Da li je opravdana međunarodna zaštita domaćih stranih investitora?

Autor: Dr Relja Radović
gostujući istraživač
„Maks Plank” institut za procesno pravo Luksemburg

SAŽETAK
Odluka o nadležnosti u predmetu Mera Investment Fund Limited protiv Republike Srbije od 30. novembra 2018, u arbitražnom postupku po IKSID (ICSID) pravilima, bavi se pitanjem međunarodne zaštite formalno stranih investitora iza kojih stoje domaći državljani i kapital. Arbitražni sud je našao da činjenica da iza kiparskog privrednog društva stoji srpski državljanin nije smetnja kvalifikaciji društva kao stranog investitora i njegovoj zaštiti po srpsko-kiparskom Sporazumu o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Ovaj komentar će pokazati da je takva odluka opravdana kako sa praktičnog, tako i sa teoretskog aspekta. Uprkos intuiciji da formalno strani investitori ne mogu biti tako tretirani ukoliko iza njih stoje domaći državljani i kapital, međunarodno pravo zaštite investicija ne štiti isključivo strani kapital i strane državljane, a argumenti u tom pravcu su konstantno odbijani u dugoj praksi međunarodnih investicionih arbitražnih sudova. To naravno ne znači da su investitori apsolutno slobodni da strukturu svojih investicija postavljaju isključivo prema mogućnosti da tuže sopstvene države u međunarodnoj arbitraži u pogledu postojećih ili predvidivih sporova, ali to je odvojeno pitanje koje se tiče zloupotrebe prava i vremenske nadležnosti. Stoga međunarodna zaštita domaćih stranih investitora ne zavisi od arbitražnog tumačenja primenjivog prava, već na prvom mestu od ugovorenih odredbi investicionih sporazuma.

Broj 3/2019

Antički koreni savremenih shvatanja pravde

Autor: Dr Željko Kaluđerović
Filozofski fakultet u Novom Sadu

SAŽETAK
Parafrazirajući Avgustina (354–430 god. n. e.) i njegovo razmišljanje o pojmu vremena moglo bi se reći da kada niko ne postavlja pitanje šta pravda jeste većina ljudi smatra da zna odgovor. Kada se ona pokuša misaono obuhvatiti, odgovor kao da nekako izmiče. Problem nastaje zbog relativno česte, diferencirane i nekritičke upotrebe termina „pravda”, kao i zbog toga što „samorazumljivost” nekog termina nikada nije dovoljna a njegova poznatost istinski relevantna, jer ne govori mnogo o njemu samom niti omogućava njegovu spoznatost. Nije, dakle, dovoljno predmnevati šta pravda jeste, odnosno imati predstavu o njoj, već je potrebno razumeti i pojmovno artikulisati. Autorova namera je da u nizu eseja, koji počinje ovim uvodnim tekstom, izloži predstavljanje, razumevanje i poimanje pravde i pravednosti od njenih prvih zabeleženih tragova polovinom VIII veka pre n.e. (početka Arhajske epohe) pa do poslednjih decenija IV veka pre n. e. (kraja Klasične epohe). Plan je da se analizira i misaono situira kako najstarije registrovano pojavljivanje pravde u antičkoj Grčkoj u Homerovoj Ilijadi i Odiseji, tako i njena evolucija i razvoj sve do kulminacije u Aristotelovoj Politici, Retorici, Velikoj etici i Nikomahovoj etici, i time dodatno osvetli grčki uticaj na savremena shvatanja pravde i duhovnu baštinu evropske civilizacije u celini.

Broj 2/2019

Osuđenici na izdržavanju kazne zatvora i zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Autori: Dr Miloš Petrović
Dr Safuadan Plojović
Državni univerzitet Novi Pazar

SAŽETAK
Predmet ovog istraživanja je ispitivanje postojanja i prirode veze, kao i razlika među osuđenicima koji zloupotrebljavaju i koji ne zloupotrebljavaju psihoaktivne
supstance (PAS) u pogledu njihovih socio-demografskih i kriminološko-penoloških obeležja. Razlog istraživanja je hipotetička pretpostavka da osuđenici na izdržavanju kazne zatvora u značajnom broju slučajeva zloupotrebljavaju, ili su u periodu pre dolaska na izvršenje zatvorske sankcije zloupotrebljavali PAS, i vrše, ili su vršili krivična dela u vezi sa proizvodnjom i stavljanjem u promet opojnih droga, i to uvećem broju nego lica koja ne zloupotrebljavaju i po pravilu su recidivisti.
Autori su, koristeći anketu, prikupili podatke o zloupotrebi PAS među osuđenicima koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, a koristeći statistički metod, autori su uredili, analizirali i interpretirali prikupljene podatke, u cilju potvrđivanja, odnosno odbacivanja postavljenih hipoteza istraživanja.

Broj 2/2019

Uslovi prihvatljivosti predstavke pred ESLjP u predmetima prinudnih nestanaka lica

Autor: Olivera Ševo
Viši asistent, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

SAŽETAK
Pred Evropskim sudom za ljudska prava je u različitim vremenskim periodima razmatrano više predstavki koje se odnose na prinudni nestanak lica iz različitih zemalja. Kao početni problem prilikom razmatranja ovih predstavki javilo se pitanje nadležnosti Suda u vezi sa proceduralnim aspektom čl. 2. Konvencije u predmetima u kojima se nestanak dogodio pre ratifikacije Konvencije, kao i niz drugih pitanja koja se tiču prihvatljivosti iste u skladu sa čl. 34. i 35. Konvencije. Autorka ima za cilj da u ovom radu ponudi pregled i analizu uslova prihvatljivosti i nadležnosti koji su razmatrani u ovim predmetima, odnosno da analizira specifičnosti koje odlikuju postupke pred Sudom u ovim predmetima u ovom segmentu. U tom smislu, ona se u najvećoj meri oslanja na analizu sudske prakse ovog Suda. Pored toga, u radu se daje poseban osvrt na pitanje odbačenih predstavki protiv Bosne i Hercegovine zbog njihove očigledne neosnovanosti.

Broj 2/2019

Digitalne tehnologije, rješavanje građanskih i potrošačkih sporova i pružanje pravne pomoći

Autor: Dr Zvonimir Jelinić
Pravni fakultet Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku

SAŽETAK
U radu se razmatraju mogućnosti uporabe modernih tehnologija u rješavanju sporova i pružanju pravne pomoći u građanskim stvarima. Uzimaju se obzir saznanja o informatičkim rješenjima koja svoju aplikaciju imaju u razvijenim državama i na globalnoj razini te se ona stavljaju u kontekst s nastojanjima državnih tijela da se kroz informatizaciju sustava i uvođenje modernih informatičkih tehnologija u kombinaciji s drugim reformskim aktivnostima aktivno djeluje na povećanju učinkovitosti pravosuđa. Osnovna teza je da implementacija različitih naprednih softverskih rješenja može pravosudne sustave u nekim vrstama trgovačkih,građanskih i potrošačkih sporova učiniti učinkovitijim, otvorenijim i jednostavnijim za korisnike, bržim u administraciji i procesiranju zahtjeva te općenito doprinijeti provedbi mjera koje mogu promijeniti per cepciju o pravosuđu i vratiti povjerenje građana i gospodarstva u pravosudni sustav. Ukoliko se nove tehnologije i napredna informatička rješenja implementiraju u dogledno vrijeme, pretpostavka je da će one nužno stvoriti pritisak na odvjetništvo koje će morati transformirati svoj dosadašnji model pružanja usluga, prihvatiti postulate modernih tržišta pravnih usluga te provesti reformu internih pravila, sve u cilju zadržavanja koraka s razvojem tehnologije i promjenama u poslovnom i potrošačkom ponašanju koje se danas mogu detektirati i pratiti u razvijenom svijetu.

Broj 1/2019

Pisana odbrana u prekršajnom postupku

Autor: Dr Mladen Jeličić
sudija prekršajnog suda u Šapcu

SAŽETAK
Autor u radu analizira pisanu odbranu kao specifičan vid realizacije prava na odbranu okrivljenog u prekršajnom postupku. Nakon definisanja uslova za primenu ovog instituta, autor ukazuje na specifičnosti pisane odbrane u redovnom prekršajnom postupku i postupku po zahtevu za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu. Zatim, autor razmatra sadržinu pisane odbrane i zahteve koje ona mora da ispunjava da bi se smatralo da je sastavljena uz stručnu pomoć branioca. Posebno je istaknut odnos podnesaka branioca koji se dostavljaju uz pisanu odbranu i pisane odbrane. Predmet interesovanja autora je i izjašnjenje okrivljenog o izvedenim dokazima u pisanoj formi. Pri tome, u radu su citirane brojne sudske odluke. 

Broj 1/2019

Unakrsno ispitivanje svedoka u krivičnom postupku

Autor: Đurđević Tijana
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

SAŽETAK
Rad se bavi analizom unakrsnog ispitivanja svedoka u krivičnom postupku, koji institut je Ustavom iz 2006. nagovešten, a Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine definitivno uveden u naš pravni sistem. Reč je o pravu jedne strane u postupku da ispituje svedoke koje je predložila suprotna strana. Kako je ova faza ispitivanja svedoka karakteristična za adverzijalni model krivičnog postupka, u radu se izlažu osnove dobijanja iskaza svedoka u adverzijalnom, ali i mešovitom tipu krivičnog postupka, nakon čega se izlažu karakteristike krivičnog postupka u našoj zemlji prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku. 

Broj 1/2019

Parnični troškovi i pravično suđenje

Autor: Gajić Borivoje
Apelacioni sud, Novi Sad

SAŽETAK
Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu čl. 18. Ustava Republike Srbije neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe Ustavnom sudu Republike Srbije (u daljem tekstu RS), ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu ESLJP). Upoznavanje s praksom ESLJP od posebnog je značaja za praksu redovnih sudova i pravilnu primenu, kako standarda ESLJP, tako i konvencijskih prava koja se istim standardima štite.

Broj 1/2019

NIS i Južni tok – izgubljeni u magli

Autor: Medović Vladimir
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet

SAŽETAK
Srbija i Rusija su 2008. godine zaključile Sporazum o saradnji u oblasti gasne i naftne privrede (Energetski sporazum) kojim se, između ostalog, predviđa izgradnja gasovoda Južni tok i prodaja 51 % državnog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ruskom Gazpromu. Pored Srbije, šest država članica EU je takođe zaključilo međunarodne sporazume sa Rusijom o izgradnji gasovoda Južni tok. U vreme zaključenja Energetskog sporazuma Srbija je bila članica Energetske zajednice.

Broj 1/2019

Istorija žena u advokaturi Srbije – esej u čast Katarine Lengold Marinković

Autor: Arsić Tanja
Advokatska komora Vojvodine, Novi Sad

SAŽETAK
Rad žena advokata počeo je sa Marijom Milutinović Punktatorkom kao prvim ženskim pravozastupnikom i Katarinom Lengold Marinković, prvom ženom upisanom u imenik advokata AKV. Obe su probijale profesionalni put za sve žene advokate koje su se nakon njih bavile advokaturom. One se nisu bavile samo advokaturom u smislu rada sa strankama. One su svojim aktivizmom i nesebičnom borbom za dobrobit advokature zadužile sve naredne generacije žena advokata.

ODABRANO IZ PRETHODNIH BROJEVA

Obezbeđenje prisustva maloletnika u krivičnom postupku

Autor: Milojević Marija
Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet, Niš + Viši sud, Niš

SAŽETAK
U ovom radu autor daje pregled specifičnosti krivičnog postupka prema maloletnicima u pogledu obezbeđenja prisustva maloletnika u krivičnom postupku, analizira pojam mera procesne prinude i njihove odlike u redovnom krivičnom postupku i upoređuje ih sa merama procesne prinude prema maloletnicima koje su regulisane Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Takođe, objašnjava se u kojoj meri su međunarodni standardi o maloletnicima ispoštovani u našem pozitivnopravnom zakonodavstvu u pogledu lišenja slobode maloletnika. Pokazaće se da je Zakonom o maloletnicima učinjen pozitivan zaokret u …

Položaj stvari kao osnov odgovornosti po rimskom ediktu ne quis in suggrunda

Autor: Sovrlić Milica
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet

SAŽETAK
Stvarna potreba zaštite prolaznika, a čiji su život i imovina bili ugroženi zbog stalne opasnosti od pada različith predmeta, dobila je pravno utemeljenje donošenjem edikta ne quis in suggrunda. Autor u radu, a polazeći od odredaba ovog edikta, analizira pretpostavke odgovornosti za stvari postavljene u određeni položaj, odnosno za stvorenu opasnost, ne baveći se i posledicom koja nastane njihovim padom, tj. štetom, s obzirom na to da se u tom slučaju radi o drugoj pravnoj situaciji, tj. da su odgovornost za samo držanje stvari u određenom položaju i odgovornost za štetnu posledicu koja nastane njihovim padom dve različite situacije.

Pojava tužbe za utvrđenje u srpskom građanskom postupku

Autor: Gavrilović Biljana
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet

SAŽETAK
Predmet analize je pojava tužbe za utvrđenje u srpskom građanskom parničnom postupku. Do donošenja jugoslovenskog Zakonika od 1929. godine, u srpskom pravu postojale su tzv. izazivačke tužbe. Izričitim propisivanjem tužbe za utvrđenje odstranjene su izazivačke tužbe iz domaćeg pravnog sistema. S obzirom da je tužba za utvrđenje predstavljala novinu u domaćem pravu, a ostala je da postoji da danas, uz neznatne izmene, treba ukazati na njene prvobitne karakteristike. Sledstveno, u radu se obrađuju pitanja, kao što su: razlozi nastanka, pojam, karakteristike, predmet tužbe za utvrđenje, kao i pitanje pravnog interesa, kao bitnog elementa tužbe za …

Postupak odlučivanja o promenama Ustava Republike Srbije

Autor: Pajvančić Marijana
Afilijacija nije data

SAŽETAK
U radu se kritički analiziraju normativna rešenja u različitim propisima (Ustav, Poslovnik Narodne skupštine i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi) koja regulišu postupak odlučivanja o promeni Ustava Republike Srbije. Posebno se razmatraju: otvorena pitanja, pravne praznine u postupku, nepotpuna ili kontradiktorna rešenja, shodna primena pravila o zakonodavnom postupku i na postupak odlučivanja o promeni Ustava. To su pitanja koja bi u praksi mogla izazvati potrebu za naknadnim tumačenjem, pa se u prilogu kritički razmatra i koja tela, institucije ili pojedinci na njihovom čelu će biti ovlašćeni da interpretiraju procesna pravila.

Vaninstitucionalne vaspitne mere

Autori: Joksić Ivan, Milojević Goran, Matić Milorad
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
Gradska uprava Grad Loznica, Loznica

SAŽETAK
Maloletnička delinkvencija predstavlja posebnu vrstu kriminaliteta u čijem vršenju učestvuju lica starosne dobi od 14 do 18 godina života. Specifičnosti maloletničke delinkvencije se ogledaju u vrsti krivičnih dela, načinu njihovog izvršenja, nastupelim posledicama, svojstvima učinioca i žrtve, sve većem prisustvu recidiva i dr. Otuda se postavlja pitanje izbora najdelotvornijih mera kojima se mogu postići i generalno preventivni i specijalno preventivni efekti. Iako je predviđena mogućnosti primene i kazne maloletničkog zatvora, činjenica je da vaspitne mere dominiraju u registru izrečenih krivičnih sankcija prema maloletnicima.

Uloga nadzornog odbora u korporativnom upravljanju kompanija u Srbiji

Autor: Ljubojević Gordana, Tomić Jovana
Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

SAŽETAK
Nadzorni odbor kao organ upravljanja karakterističan je za kontinentalni model korporativnog upravljanja i ima tri osnovne uloge – stratešku, kontrolnu i povezujuću. Neki od faktora koji se smatraju ključnim za uspešno ostvarivanje uloga nadzornog odbora su veličina odbora, nezavisnost, kompozicija, raznolikost, ostvarivanje iste funkcije članova u više privrednih društava i dr. Međutim, uočava se da države primenjuju različita pravila u pogledu organizacije i funkcionisanja nadzornog odbora, što utiče i na ostvarivanje uloga nadzornog odbora. U radu ćemo nastojati da pokažemo kako se sve pomenute uloge nadzornog odbora manifestuju u …

(Ne)pomirljivost kazne doživotnog zatvora i ljudskih prava

Autor: Ilić Vladica
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd
SAŽETAK
Od maja 2019. godine Srbija se pridružila većinskom delu evropskih zemalja koje u sistemima krivičnih sankcija predviđaju kaznu doživotnog zatvora. Uprkos odbijanju nadležnih organa da o ovom pitanju povedu javnu raspravu, uvođenje doživotnog zatvora uz isključivanje mogućnosti uslovnog otpuštanja osuđenih za pojedina dela kažnjiva ovom kaznom dočekano je uz primetno interesovanje i aktivizam predstavnika domaće i međunarodne stručne javnosti. Osim pregleda izmena Krivičnog zakonika koje se odnose na ovu kaznu, najveća pažnja u radu je posvećena standardima ljudskih prava koji se odnose na doživotni zatvor, pretežno proisteklim iz prakse Evropskog

Akademske slobode i ljudsko dostojanstvo – neobičan slučaj fobičnosti Džona Finisa

Autor: Hasanbegović Jasminka
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
SAŽETAK
U ovom članku se – iz perspektive slučaja Džona Finisa iz januara 2019 – traga za odgovorima na pitanja gde su granice akademske slobode i slobode govora. Stoga se najpre unajkraće izlaže slučaj Finis, a potom se razmatra da li je Finis prekoračio granice akademske slobode i slobode govora svojim „ekstremno diskriminatorskim stavovima protiv mnogih grupa ljudi koji su u nepovoljnom položaju“, sadržanim u njegovim spisima od 1992. do 2011, kako to stoji u „Peticiji da Džon Finis prestane da predaje na Univerzitetu Oksford zbog svog diskriminisanja“. Dakle, još jedno od središnjih pitanja jeste da li su Finisovi stavovi diskriminatorski i fobični, ili nisu. 

Biljni i tradicionalni biljni lekovi, monografije EU i lista EU

Autor: Petrović Silvana 
Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakulte
SAŽETAK
Prema zakonskim aktima EU i zakonskim aktima naše zemlje, biljni lekovi (BL) i tradicionalni biljni lekovi (TBL) predstavljaju vrste lekova. Kao aktivne sastojke sadrže biljne droge (supstance biljnog porekla) i/ili preparate biljnih droga (biljne preparate). BL se stavljaju u promet na osnovu potvrđenog kvaliteta, kliničke efikasnosti i bezbednosti. TBL se registruju na osnovu potvrđenog kvaliteta i dovoljno podataka o tradicionalnoj upotrebi kojima se dokazuje da imaju prihvatljiv stepen bezbednosti i očekivanu efikasnost. Komitet za biljne lekovite proizvode (HMPC) Evropske agencije za lekove (EMA) izdaje monografije EU za biljne droge, preparate biljnih droga i njihove..

Vaše radove možete slati putem

Vaše radove možete slati putem